Pravoslavni vernici sutra obeležavaju veliki praznik Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg – Ivanjdan. Prema crkvenom predanju, šest meseci pre svoga javljanja u Nazaretu Presvetoj Devi Mariji veliki Gavril, arhangel Božji, javio se prvosvešteniku Zahariju u hramu Jerusalimskom. Pre nego što je objavio čudesno začeće bezmužne device, arhangel je objavio čudesno začeće bezdetne starice. Zaharije ne poverova odmah rečima vesnika Božjeg, i zato mu se jezik veza nemilom, i ostade nem sve do osmog dana po rođenju Jovanovom. U taj dan skupiše se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja mladenca i radi nadevanja imena. Pa kada upitaše oca, kakvo bi ime on želeo dati sinu, on, budući nem, napisa, na daščici: Jovan. I u tom času odreši mu se jezik, i on poče govoriti. Dom Zaharijin beše na visinama između Vitlejema i Hevrona. Po celom Izrailju beše se razneo glas o pojavi angela Božjeg Zahariji, o nemilu ovoga i o odrešenju jezika njegovog u času kada napisa ime Jovan. Glas o tome beše došao i do Iroda. Zato Irod, kada posla da se pokolju deca po Vitlejemu, uputi ljude u brdsko obitalište porodice Zaharijine, da ubiju i Jovana. No Jelisaveta blagovremeno sakrije dete. Razjaren zbog ovoga car Irod posla dželate u hram Zahariji (jer se desi da Zahariji opet beše čreda služenja u hramu Jerusalimskom) da ga ubiju. Između pritvora i hrama Zaharija bi ubijen, a krv njegova se usiri i skameni na pločama, i osta tako kao stalan svedok protiv Iroda. Jelisaveta se sakrije sa detetom u neku pešteru, gde uskoro ona premine. Mladenac Jovan osta u pustinji sam na staranju Boga i angela Božjih.

Narodna verovanja

Za praznik Ivanjdan se pletu venci od ivanjskog cveća koji podsećaju mlade da razmišljaju o venčanju. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu.  Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. Verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu. Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine… Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine. Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime.  Izvor: crkvenikalendar.com/Telegraf