I srpska vlast gasi te strukture. Operativna faza je započela sa provokacijom na lokalnim izborima 3. novembra 2013. godine, koje je sprovodila prištinska vlast. Zvanični Beograd je Srbima “preporučio” da izađu na izbore koje su organizovali separatisti. Tada su srpske patriotske vođe na Kosmetu pozvale na bojkot izbora. Do 17 časova na severu Kosovske Mitrovice je izašlo manje od 1% birača. Tada su nepoznati ljudi u tamnim uniformama i maskirani, izvršili napad na niz biračkih mesta i usled toga je proglašeno kršenje izbornog procesa. Na tim biračkim mestima izbori su bili ponovo sprovedeni. U tom međuperiodu srpske vlasti su prema srpskim biračima primenile sav arsenal – zastrašivanja (gubitak posla, lišavanje socijalne pomoći itd) i obećavanja.
Napadači ionako nisu pronađeni – ispostavilo se da su svi nemoćni – srpska policija, kosovska policija, EULEKS. Aleksandar Vučić je za provokaciju optužio same Srbe na severu Kosmeta – verovatno im je u poslednjem trenutku prošlo kroz glavu da radikalno promene sistem doživljaja sveta i da pređu na stranu globalnih narko dilera i trgovaca organima. Verovatno, želeći da se zaštite od albanskih kriminalnih klanova, A. Vučić je zatražio od NATO da mu da 45 minuta da “disciplinuje neposlušne”.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn2
Isto tako poražavajuću nemoć pokazuju i KFOR, NATO i EULEKS u odnosu na sledbenike, vrbovatelje i finansijere džihadista na Kosovu i Metohiji. Čak i “NJujork tajms” primećuje da je od 800 džamija koje danas funkcionišu na Kosovu i Metohiji, 240 bilo izgrađeno posle rata 1999. godine i u odnosu na njih postoji osnovana sumnja za podršku širenju vehabizma.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn3
Apsolutno identičnu sa “premijerskom” izjavom dala je i “Ministar Vlade Kosova za dijalog sa Srbijom” Edita Tahiri: “Uslov za početak rada na formiranju ZSO sa srpskom većinom bilo je – ispunjenje obaveza Beograda iz ranije postignutih Briselskih sporazuma”, “to se odnosi na međunarodni telefonski kod, energetiku i rasformiranje paralelnih struktura na Kosovu”. Tahiri ukazuje: “do ovog trenutka mi imamo samo potpisane sporazume koji nisu bili realizovani na lokalu, mi jasno izražavamo svoju poziciju da bez međunarodnog koda +383 mi nećemo preduzeti ni jedan korak u pravcu realizacije sporazuma sa ASO”. Nezavisno snabdevanje električnom energijom trebalo je da počne još u februaru tekuće godine. Sporazum o energetici predviđa stvaranje nove elektroenergetske kompanije koja će potpisati ugovor sa kosovskim operaterom KOSTT – ona će u tom smislu snabdevati električnom energijom i četiri srpske opštine na severu Kosmeta.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn4 Dalje je Tahiri objavila: “paralelnih policijskih struktura i sudskih organa na severu više nema” (to jest, policije i suda Republike Srbije), “postoje samo ljudi koji rade pod komandom kosovske policije i po kosovskim zakonima”; “civilna zaštita je likvidirana”. Prema oceni Tahiri to predstavlja “ogromni progres u poređenju sa ranijim periodom – to su konkretni rezultati pregovora i primer toga kako Srbija sarađuje i poštuje dogovoreno”. Preciznije ne možeš reći. Dalje je Tahiri izjavila da će uskoro na severu početi sa radom Osnovni sud, Kancelarija državnog tužioca i više od 23 ministarstva i organa “Republike Kosovo”. Ostaje samo da se reši sudbina “Parka mira” – u suštini, to je samo velika aleja sa cvećem i palmama koja prekriva ulaz preko mosta na Ibru sa albanske južne u severni deo Kosovske Mitrovice. No, i po pitanju aleje (to jest, slobodnog ulaska na sever Kosova, uključujući i specijalnu tehniku) albanska strana je uverena da će dobiti ono što traži, Priština očekuje “Posredništvo Evropske Unije”.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn5
Nasilno lišavanje zemlje suvereniteta i nezavisnosti nesumnjivo ne može da asocira na prava i interese srpskog naroda i srpske države. Zato može da neposredno ukazuje na interese drugih faktora. Tako senator iz Arizone DŽon Mekkejn ide do potpuno logične orbite. U pratnji senatora Kokera on je 12. februara 2016. godine posetio Srbiju – “slučajno” baš uoči izbora (24. aprila). Posle susreta sa premijerom Aleksandrom Vučićem, Mekkejn je u tipično američkom maniru direktno izrazio zahvalnost vladi Srbije, koja više liči na instrukcije, zbog: “obezbeđenja tranzita migrantima preko svoje teritorije”, “protivljenja ruskom pritisku” i “normalizacije odnosa sa Prištinom”. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn6Istovremeno je Koker održao sastanak sa liderom Demokratske partije Bojanom Pajtićem, Socijal-demokratske partije Borisom Tadićem i Lige Socijal-demokrata Vojvodine Nenadom Čankom. Već sredinom juna, prvi među njima, Bojan Pajtić, “opalio” je sa otvorenim zahtevom: pristupanje Srbije NATO paktu. Mekkejn se u Vašingtonu 15. aprila tekuće godine susreo sa predstavnikom “kosovske skupštine Kadri Veselijem, izrazivši uverenost da će SAD nastaviti da podržavaju Kosovo. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn7Kadri Veseli je jedan od osnivača OVK – bivši šef obaveštajne službe “Republike Kosovo” ŠIK, koja se specijalizovala na nasilju nad oponentima Hašima Tačija.
Mekkejn je dobro poznat i Srbima i Albancima. Prvima – zbog zahteva za transformaciju NATO bombardovanja SRJ u “masovni, strateški i koncentrovani vid” sa posebno “demokratskim” uputstvom “ne treba zabranjivati napade na bilo kakve infrastrukturne ciljeve”… Svima nama je žao civilnih žrtava, kao i sopstvenih, ali oni su neizbežni”. Drugima – po posebnom sažaljenju prema albanskim zatvorenicima-zločincima na jugu Srbije čije je oslobađanje Mekkejn tražio, kao i po naoružavanju OVK i podršci nezavisnosti Kosova.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn8 Poznat je on i u Rusiji – po izjavama tipa “Rusija je benzinska pumpa koja izigrava državu” i predviđanjima Vladimiru Putinu sudbine Moamera Gadafija. (na šta je ruski predsednik odreagovao na sledeći način: “DŽon Mekkejn je ratovao u Vijetnamu… Mislim da je na njegovim rukama dosta krvi mirnih građana i njemu se to dopalo, ne može da živi bez tih odvratnih scena užasnog nasilja nad Gadafijem, kada je na ekranima širom sveta prikazano kako ga ubijaju, svega u krvi. Šta je to, da li je to demokratija? A ko je to učinio? Bespilotnici, među njima i američki… i uništili su ga bez suđenja i istrage…”.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn9)
DŽon Mekkejn je od 1993. godine predvodio Savet direktora International Republic Institute (IRI)http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn10. IRI je tvorac studentskog pokreta “Otpor” koje je proizvelo armiju aktivista za svrgavanje S. Miloševića. Prelazak Srbije u neokolonijalni položaj sa demontiranjem suvereniteta, teritorijalne celovitosti, državnog sistema i armije ima čitak potpis – “obojena revolucija” 5. oktobar 2000. godine. Idejni naslednici obojene revolucije od 5. oktobra tokom 16 godina su ciljano zadovoljavali svakojake interese (realno vladajućih globalnih klanova, TNK, međunarodnih finansijskih institucija, međunarodnog kriminala itd.), samo ne srpske države, srpskog naroda i srpskih državljana. DŽon Mekkejn je za vreme “majdana” sa proverom stanja “borbene gotovosti” posetio Ukrajinu i održao sastanak sa ukrajinskim nacistom, liderom šovinističke “Svobode” Olegom Tjagnibokom. Konačni cilj zapadnih arhitekti “obojenih revolucija” kristalno jasno je definisao bivši državni sekretar SAD u intervjuu tv kanalu CNN u februaru 2014. godine, ideolog, no sa ništa manjim od Mekkejna “jastrebskim pogledima” – Henri Kisindžer, koji je na pitanje o tome šta misli predsednik V. Putin o događajima u Ukrajini odgovorio: “Mislim da on u tome vidi generalnu probu onoga što smo hteli uraditi u Moskvi. Smenu režima”.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn11
Od 18. aprila 2016. godine “Republika Kosovo” je zabranila ulazak-izlazak na svoju teritoriju onima kojima su lične isprave izdale srpske “paralelne strukture”. EU sa svoje strane dinamično pojačava napore na izolovanju “Kosova” od Srbije. Tako je iz IPA–fonda EU za Kosovo i Srbiji bilo izdvojeno 24 miliona evra za izgradnju stalnih pograničnih kontrolnih pograničnih punktova, uz ukazivanje da se to radi “na osnovu sporazuma potpisanog između Beograda i Prištine”.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/beograd-zajedno-sa-pristinom-gusi-sever-kosmeta/#_ftn12
Predstavnici “Republike Kosovo” tačno i jasno informišu svoju i međunarodnu javnost o suštini svih događanja i obavezama koje je preuzela na sebe po Briselskim sporazumima srpska vlast u odnosu Prištine.
U uslovima važeće i obavezujuće za izvršenje Rezolucije 1244, srpska vlast bi, reklo bi se, morala neprekidno i neumorno, svakog dana i svakog časa, da traži od SB OUN, na primer preko prijateljskih zemalja, a takođe i od celokupne “međunarodne zajednice”, apsolutno ispunjenje svake tačke iz te Rezolucije. Redovni karakteristični nastupi na tu temu “neraskidivog prijateljstva” u potpunosti mogu preći iz kategorije “isključivo za očuvanje obraza”, u kategoriju realne međunarodne politike. Ili ko i šta smeta da se to radi, ko i kakav pritisak vrši na srpsku vlast, na kakvoj osnovi? Da li ta vlast dobrovoljno, na osnovu tajanstvenog unutrašnjeg ubeđenja, daje Kosovo Zapadu i albanskim separatistima? Ili je stanje ćutljive bezizlaznosti i depresije – jedino što je preostalo srpskom društvu, srpskim političarima, koji shvataju realno stanje stvari? Tada nam neumoljiva logika ukazuje da su na redu svi sledeći “progresivni plodovi” demokratizacije i evrointegracija, sve do tihog i potpunog uništenja srpske državnosti. Na račun konačnih ciljeva Zapada ne treba uljuljkavati sebe lepim fantazijama, bolje je duboko i detaljno razmotriti svoje sopstveno iskustvo, a takođe i izučiti iskustvo opštenja sa Zapadom drugih zemalja, pre svega onih koje su stupile u EU i NATO pakt za poslednjih 20 godina. Dobrovoljna predaja po Briselskom sporazumu dela teritorije zemlje, obilazeći važeću Rezoluciju SB OUN, sopstveni Ustav, samo zarad toga što to žele nadnacionalne strukture (što se prikriva neophodnošću “evrointegracija”, iako u stvarnosti, evropske birokrate nisu birane nego postavljene za izvršenje konkretnih zadataka i nisu u stanju ne samo da reše, nego čak ni da shvate dubinu procesa) – predstavlja vapijuće pravno bezakonje koje demonstrira sama srpska vlast.
Izvor: Fond strateške kulture
