Pravda

Okupljanje dvadeset osmorice u Varšavi ocenjuje se kao prekretnica u istoriji Alijanse, jer se očekuje odluka o prvom razmeštanju četiri bataljona NATO na istoku Evrope. Ovaj potez NATO pravda odgovorom na rusku aneksiju Krima i krizu u Ukrajini, a domaćin skupa, poljski predsednik Andžej Duda, izjavljuje da se time kaže "jasno ne imperijalističkoj politici Rusije". - Bataljoni su multinacionalni, da pošalju poruku da na napad na jednog člana odgovaraju svi. Bataljoni su samo jedan element u kompleksnom odgovoru NATO. Tri puta smo povećali obim snaga za intervencije, više vežbamo, ubrzali smo i procese odlučivanja - objašnjava Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO. Raspoređivanje bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, s druge strane, izaziva oštre reakcije Rusije, nezadovoljne kršenjem dogovora NATO i Moskve iz 1997. godine. NJime je dogovoreno da se na teritorijama novih članica neće stacionirati snage, niti vojne baze. Sada, jačajući "front" prema Rusiji, NATO traži način da otvori prostor za politički dijalog s Moskvom: - Posle nelegalne aneksije Krima NATO je suspendovao saradnju sa Rusijom. Ali, mi nismo suspendovali nikada politički dijalog sa Rusijom, ostavili smo otvorene kanale, ostavli smo Savet NATO-Rusija kao platformu za razgovore - kazao je Stoltenberg, najavljujući sastanak ambasadora NATO i Rusije 13. jula. A nemačka kancelarka Angela Merkel objašnjava da se samit održava u vreme kada se bezbednosna situacija u Evropi i oko nje znatno menja. Ona kaže da je sukob Rusije sa Ukrajinom duboko poremetio zemlje članice Alijanse iz Istočne Evrope, pa su baltičkim državama i Poljskoj potrebna "jasna uveravanja" saveznika. Ali, ona najavljuje da će NATO, uprkos gubitku poverenja u Rusiju, nastaviti dualnu strategiju: - Odvraćanje i dijalog, jasno angažovanje u prilog solidarnosti prema našim partnerima u Alijansi i ruka pružena za dijalog. To nisu kontradiktorni elementi, naprotiv oni su nerazdvojivi. Trajna bezbednost u Evropi može se ostvariti samo sa Rusijom, a ne bez nje - zaključila je Merkelova. Crnogorski premijer Milo Đukanović učestvovaće na samitu NATO, gde će imati status posmatrača, sa pravom da iznosi mišljenja i sugestije, ali bez prava da učestvuje u donošenju odluka. Status posmatrača za Crnu Goru u skladu je sa sadašnjom fazom procesa njenog pridruživanja NATO, jer u parlamentima svih zemalja članica saveza još nije ratifikovan protokol o pristupanju ove države Alijansi. NATO samit se održava na Narodnom stadionu koji je "nulta zona" okružena privremenom ogradom visokom dva i po metra. Više od 6.000 policajaca izlazi na ulice Varšave, uz podršku policijskih i vojnih helikoptera. Biće zavareni čak i poklopci kanalizacije, dok će snajperisti biti po krovovima. Policija je na mesec dana pred samit proverila stanove u zgradama oko Narodnog stadiona i na trasama kuda će se kretati zvaničnici, a proverila je i sve zaposlene u hotelima, posebno u hotelu "Meriot" gde će odsesti predsednik SAD Barak Obama. Izvor: Večernje novosti