Česti aditivi su i E 466, koji može izazvati poremećaj organa za varenje, kao i E 200, koji uzrokuje dodatne probleme onima koji imaju astmu ili su skloni alergijama.
Naše bake su znale da zdravlje na usta ulazi. Da hleb pravimo po starom dobrom receptu naših baka - brašno, kvasac, so i voda, ne bi bilo razloga za zabrinutost, a mi bismo bili mnogo zdraviji. Što potvrđuju i stručnjaci.
Doktor Vladimir Kovčin, onkolog, smatra da su aditivi uzročnici bolesti širokog spektra.
- Ja sam protiv bilo kakvih dodataka u hrani, ona treba da bude bez aditiva, nekonzervisana i sveža. Aditivi treba da budu regulisani standardima i da inspekcija stalno vodi računa o dozvoljenim količinama. Problem može nastati ako se proizvođači ne pridržavaju propisa po pitanju dozvoljene količine. Ali bez obzira na to, ako se hrana koja sadrži aditive konzumira stalno i u većoj količini, može da izazove probleme sa metabolizmom, kancer i tegobe sa digestivnim traktom - kaže dr Kovčin.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, smatra da ipak nema mesta za paniku.
- Sigurno je da su mnogi emulgatori štetni, ali kada kažemo da je nešto štetno, treba obratiti pažnju na količinu koja se koristi u proizvodnji, to je nešto što treba dodatno istražiti. Na primer, mnogi emulgatori koji nisu bili štetni pre 10 godina danas su na listi štetnih. Veliki problem u Srbiji je to što Ministarstvo poljoprivrede nije formiralo Nacionalni savet za bezbednost hrane, pa smo mi jedina zemlja u Evropi koja nema Agenciju za bezbednost hrane. Odatle dolaze svi problemi - kaže Papović.
Izvor: Alo.rs