Snage SAD su tamo oformile svoje baze i pomagale Kurdima da isteraju ID kako bi se kasnije na tom mestu formirala država Kurdistan i otcepio jedan deo Sirije.
Te američke baze krše međunarodni zakon i predstavljaju ratni zločin. Još uvek nije utvrđeno kako će se to pitanje razrešiti, pošto je glavni fokus još uvek na poražavanju Al Nusre, ID i drugih terorističkih grupa.
Formiranje države Kurdistan u sklopu Sirije je neprihvatljivo isto kao što je i formiranje Kurdistana na teritoriji Turske. Različite grupe Kurda i Kurdi pod različitim vođstvom su u istoriji više puta ratovale među sobom i sa drugim državama. One predstavljaju džokera kog su Britanci namerno ubacili u post-otomansku politiku pre sto godina iz razloga koji se mogu uočiti danas.
SAD su Turskoj obećale da će se Kurdistan nalaziti u Siriji, ali Turska na duge staze nije zadovoljna tim.
Pre konflikta, Sirija i Turska su imale sporazum po kom je Turska imala pravo da uđe 50 kilometara u Siriju kako bi „uhvatila“ kurdske paravojne formacije koje bi nakon sukoba u Turskoj potražile spas u Siriji.
Samo sporazum između Turske i Sirije može osigurati da Kurdistan nikada ne osvane.
Zapadna levičarska javnost treba biti upozorena da dešavanja širom sveta vešto stvaraju ideološki utisak da su njihovi ciljevi sekundarni, nebitni ili potpuno neizraženi za javnost koja se nalazi na prvom mestu, a koja želi da zaštiti svoja neispunjena politička obećanja.
U realnosti, Kurdi koje podržavaju SAD se bore protiv Turkmena koje podržava Turska, ali kroz ideološko sočivo to se na Zapadu oslikava kao borba anarho-feminista protiv mizoginih salafista. Ove moralno-ideološke apstrakcije služe da pomute pravu dinamiku na kopnu. Realnost je ta da SAD podržavaju i jedne i druge.
Kurdi su podeljeni i postoje prosirijske kurdske grupe koje ne žele odvojenu državu niti federalnu Siriju, iako bi im bilo drago da dobiju povećani status suverenosti bez ikakvih promena u sirijskom ustavu.
