Pravda

U  javnosti, međutim, Ana Brnabić postala je poznata još ranije – kao akter afere „prisluškivanje”. Prvo je premijer Aleksandar Vučić optužio kompaniju „Kontinental vind”, u kojoj je Brnabićeva direktor, da reketira Vladu Srbije i da je prilikom njegove posete Vašingtonu, kompanija organizovala proteste. Sve zbog toga što ne može da realizuje investiciju izgradnje vetroparkova u Srbiji. Saznali smo tada i da u ovoj firmi radi i zet ministarke Kori Udovički. Ubrzo zatim, u jeku afere našla se njena mlađa sestra Lidija Udovički. Prema transkriptu koji je objavio „Teleprompter”, Udovički se u razgovoru sa predsednikom DS-a Bojanom Pajtićem požalila da im je reket tražio Nikola Petrović, direktor EMS-a i kum premijera Vučića. Nikola Petrović je kasnije išao na poligrafsko ispitivanje, ali je i tužio Bojana Pajtića, kako smo u jednom reagovanju na tekst u „Politici” saznali. Lidija Udovički saslušana je u Španiji gde je izjavila da Petrovića nikada nije videla, niti imala bilo kakav kontakt s njim. Ana Brnabić je u jeku te afere bila direktor „Kontinental vinda”. Na zajedničkoj konferenciji sa Nikolom Petrovićem, direktorom EMS-a, Brnabićeva je podnela ostavku na tu poziciju. Kako je tada objasnila, to je učinila jer se većina u rukovodstvu firme nije složila s njenom namerom da izađe u javnost. Dodala je i da ničeg nezakonitog nije bilo u vezi s projektom gradnje vetroparkova. Kasnije smo saznali da ta ostavka i nije bila neopoziva, jer je Brnabićeva ostala u kompaniji. Kako može da se čuje, vlasnik kompanije njenu ostavku nije prihvatio. Pri tom, u to vreme Brnabićeva je bila viđena za šefa „deliveri junitita”, specijalne jedinice formirane za brzo isporučivanje rezultata premijeru. Bilo je predviđeno da se formira pet takvih jedinica, koje bi bile šef nad šefom ministrima, odnosno neke vrste krovnog tela u vladi. Javnost nikada nije obaveštena o učinku „deliveri junita”, za koji je recept ovoj vlasti „prodao” stručnjak za odnose sa javnošću Alister Kembel, inače spin-doktor bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Ana Brnabić na kraju nije imenovana na tu funkciju, ali je, kao predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ipak imala prilike da utiče na kreiranje državne ekonomske politike. Činjenica je da je NALED bio deo Radne grupe, koja je pomogla da Srbija poboljša svoju poziciju na listi o lakoći poslovanja Svetske banke. Međutim, NALED je zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike bio i autor Nacionalne strategije za smanjenje sive ekonomije. Taj dokument Fiskalni savet je negativno ocenio ističući kako favorizuje efekte uvođenja onlajn fiskalnih kasa, da to predstavlja milionski trošak za poreske obveznike, a da su efekti neizvesni. Za Fiskalni savet upravo je bila sporna činjenica da privatna asocijacija, u kojoj sede privrednici, donosi nacionalnu strategiju. U njihovom izveštaju eksplicitno piše i da je aktivno učešće NALED-a sporno i sa stanovišta javnog interesa, jer je reč o organizaciji privatnih kompanija čiji se interesi ne poklapaju nužno sa javnim. U odgovoru Fiskalnom savetu, Brnabićeva je navela da je od svega možda najbolnije nerazumevanje civilnog sektora. „Ko će da se pobuni protiv sive ekonomije ako ne privatne kompanije koje ta pojava jednu po jednu gasi? Je li javni interes da privreda ćuti?”, pitala je Brnabićeva. Međutim, Fiskalni savet dao je dodatni „začin” za tu priču iznoseći činjenicu da onlajn fiskalizacija ide u prilog IT sektoru, a firme koje posluju u ovoj oblasti su članice NALED-a. Zbog toga je Fiskalni savet naglašavao da interes krupnog kapitala ne mora nužno da se poklapa sa javnim interesom. Takođe, biće zanimljivo kakav će stav na jednoj od prvih sednica vlade Ana Brnabić izneti o Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava. Jer, uslov da Bord direktora MMF-a krajem avgusta odobri četvrtu i petu reviziju aranžmana iz predostrožnosti jeste da vlada usvoji ovaj propis. NALED je, inače, jedan od najoštrijih kritičara ovog zakona, jer smatra da značajno smanjuje prihode lokalnim samoupravama. NJihova istraživanja pokazuju da će ovim propisom najviše biti kažnjene male i siromašne opštine. Da li će Brnabićeva u vladi lobirati za interese članova NALED-a nismo uspeli da je pitamo. U ovoj organizaciji nam je rečeno da izjave neće davati do petka. Takođe, Ana Brnabić nekada je radila u američkom USAID-u, a član je beogradske tink-tenk organizacije „Ist vest bridž”, čija je članica bila i ministarka Zorana Mihajlović. Rukovodstvo ove organizacije je u srpskoj grupi Trilateralne komisije. Oni koji je poznaju kažu da je u poslu profesionalac, kao i da je tome predana. NJeni najbliži poslovni saradnici do pre tri dana nisu znali da je prihvatila ponudu mandatara Vučića, gde je, po svemu sudeći, čeka možda i najteži deo posla nove vlade – reforma državne uprave. Izvor: Politika