Toga 8. avgusta 1974. godine, Nikson je postao prvi i poslednji američki predsednik koji je odstupio s adužosti, a iza njega je ostala samo jedna reč nasleđa.
Jedan od najvećih političkih skandala u američkoj istoriji Niksonovo je nasleđe. Tom prilikom provaljeno je u sedište Demokratske stranke kako bi otkrili njihove tajne informacije koje bi mogle pomoći Niksonu u osvajanju još jednog predsedničkog mandata.
Međutim, sve je počelo dve godine ranije kada je uhapšeno pet osoba zbog provale u kompleks Demokrata u Vašingtonu. FBI je istražio i otkrio povezanost novčanica pronađenih kod provalnika i crnog fonda Odbora za reizbor predsednika, službene organizacije Niksonove kampanje. Iduće godine na svetlo dana došli su novi dokazi, a među njima i svedočanstva bivših zaposlenih Niksonove kamapnje koji su ispričali i da Nikson snima sve razgovore u uredu predsednika.
Usledila je duga pravna bitka, ali na kraju je Vrhovni sud presudio da Nikson mora predati snimke tih razgovora vladinim istražiteljima. Snimci su otkrili da je Nikson pokušavao da sakrije provalu i da je pokušao da iskoristi državne službenike kako istraga ne bi dovela do njega.
Suočen sa sve slabijom podrškom javnosti i gotovo sigurnim opozivom sa dužnosti, dao je ostavku na pre četrdeset i dve godine.
Na mesto predsednika nasledio ga je DŽerald Ford. Samo nekoliko meseci kasnije Ford je dao bezuslovno pomilovanje Niksonu za sve zločine protiv Sjedinjenih Američkih Država koje je možda počinio tokom obavljanja dužnosti predsednika. Pomilovanje je bilo izuzetno kontroverzno, a jedan od Fordovih najbližih prijatelja, portparol DŽerald ter Horst dao je ostavku zbog pomilovanja. Izvor: Express.hr
