Pravda

Prema mišljenju sagovornika, ostaje da se vidi u kojoj meri će takva "politika kontinuiteta", koja se ogleda i u činjenici da je Ivica Dačić ostao šef diplomatije, dati rezultate u narednoj periodu, s obzirom na složenu geopolitičku situaciju u svetu, i rešavanje kosovskog pitanja, koje je izuzetno složeno.

Vladislav Jovanović, bivši šef srpske diplomatije, kaže da ne vidi da je premijer "kazao nešto posebno novo", već je utvrdio osnovne pravce koji su i dosad definisali spoljnu politiku.

"Vučić je ponovio da pridruživanje EU ostaje strateški cilj, uz istovremeno očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom, Kinom i SAD. U tom "trouglu" će se, dakle, kretati naša spoljna politika, ali pitanje je da li je takav kurs održiv kada Srbija dođe pred vrata EU. S druge strane, premijer nije dao previše čvrst odgovor na direktna pitanja u vezi sa Kosovom. On jeste rekao da nećemo priznati Kosovo, ali nije rekao nešto u stilu "nikada nećemo priznati Kosovo" ili "nećemo postati članica EU ako je uslov za to priznanje Kosova". Dakle, Srbija ne otvara Pandorinu kutiju, već čeka da prođe vreme, ali verovatno i druga strana, odnosno EU, smatra da joj je vreme najbolji saveznik kada je o kosovskom problemu reč", ističe sagovornik.

Jovanović ostanak Dačića na čelu MSP tumači kao "cenu dogovora SNS i SPS za zajedničko učešće u novoj vladi", ali i kao "odraz Vučićevog stava da će u Dačiću imati lojalnog saveznika u domenu spoljne politike".

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, navodi da je premijer ponovio "ambiciozni cilj" okončanja pregovora sa EU do 2020, kao i da je ukazao na negativne trendove u regionu i potvrdio prijateljske odnose s Rusijom i Kinom.

"Kada je o odnosima sa regionom reč, izazov se odnosi pre svega na Hrvatsku jer je tamo i dalje prisutna antisrpska retorika i revizija istorije, ali ostaje da se vidi da li će Hrvatska u postizbornoj matematici odlučiti da stiša strasti. Što se tiče odnosa Srbije prema EU, činjenica da je premijer u prvu zvaničnu posetu nakon izbora vlade otišao u Austriju, članicu koja je mnogo napora uložila u podsticanje evropskih integracija Zapadnog Balkana, kao i čestitka komesara za proširenje Johanesa Hana na izboru vlade, pokazuju da se nastavlja saradnja sa Unijom", ukazuje sagovornica.

Joksimović konstatuje i da su u spoljnopolitičkom smislu značajna predstojeća poseta potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena i ruskog premijera Dmitrija Medvedeva.

"Iako je Bajden član odlazeće administracije u Vašingtonu, njegov dolazak je simbolički važan. On dobro poznaje Zapadni Balkan i ima važnu ulogu jer je učestvovao u kreiranju aktuelne američke politike prema regionu i Srbiji. Mi nismo trenutno u fokusu spoljne politike SAD, ali Amerika je uvek prisutna na ovim prostorima i zalagala se za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije sa EU. Dolazak Bajdena biće važan u kontekstu normalizacije odnosa s Prištinom, u ekonomskom smislu, a imajući u vidu pozitivne poruke Viktorije Nuland prilikom njene nedavne posete Beogradu, očekujem da će i Bajdenova poseta proteći u istom tonu", zaključuje Aleksandra Joksimović.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, navodi da će Srbija pokušati da balansira između EU i Rusije, Istoka i Zapada, kao i da Brisel zasad to toleriše.

"Što se tiče Vučićevih poruka u vezi sa situacijom u regionu, dobro je što je ponovljeno da će se raditi na unapređenju saradnje. I prethodni saziv vlade je u određenoj meri preduzeo pozitivne korake, poput odlaska Vučića u Srebrenicu, zajedničke sednice vlada Srbije i BiH, prisustva na inauguraciji Grabar Kitarović u Zagrebu, ali odnosi s Hrvatskom ostaju izazov, budući da na svaku repliku iz Hrvatske Vučićevi ministri odgovore "na kub". Takođe, problematična je nekritička podrška Beograda Miloradu Dodiku, koji je toliko prisutan ovde da se postavlja pitanje da li je on ili Tomislav Nikolić predsednik Srbije", ističe Popov. Izvor: Danas