Novinar i glavni urednik TV Hepi Milomir Marić otkriva u intervjuu da su visoki honorari najveća prepreka za dovođenje srpskih političara u rijaliti emisije. Ipak, on kaže da ne odustaje od dovođenja sada već bivšeg ministra kulture Ivana Tasovca u društvo Mace Diskrecije, Atine Ferari, Tijane Ajfon i ostalih starleta. Marić je poverio i kakve novine uvodi u jesenju sezonu „Parova“ ne bi li se odbranio od srpskog parlamenta kao najozbiljnije konkurencije.
Šta očekujete od nove vlade Aleksandra Vučića? Jeste li očekivali ovakav sastav?
- Nema iznenađenja. To je vlada kontinuiteta, mada sam ja uvek više za ova privremena ovlašćenja, za tehničku ili rekonstruisanu vladu. Svi statistički pokazatelji govore da je ekonomski rast veći kad vlada nije u punom sastavu. Tako vam je kod nas u Srbiji, kod nas je uvek nešto neobično. Čak je i deficit manji kad je vlada rekonstruisana ili tehnička.
Zašto smo tako neobični?
- Zato što kod nas ništa normalno nije izazov. Snalazimo se u vanrednim situacijama. Kad su poplave, sve pršti od solidarnosti. Za vreme NATO bombardovanja u Srbiji niko ništa nije ukrao, vladala je opšta solidarnost bez krađa, tako da se mnogi s nostalgijom sećaju tog perioda. To je jedinstven slučaj. Kad je normalna situacija, gledaju samo šta će ko da uzme.
Kako se vaša teorija o našim neobičnostima uklapa u Skupštinu Srbije? Evo, poslednji cirkus koji smo gledali bila su ona tri dana dok je birana vlada. Je li to neobičan ili uobičajen način konstituisanja vlasti?
- Čak je i Šešelj dao izjavu da mu ova skupština nije mnogo interesantna. U stvari, on se bolje osećao u Haškom tribunalu jer je tamo imao više adrenalina nego u ovom parlamentu. Mislim da on kao poslanik sve to nekako bezvoljno radi, više glumi onog Šešelja koga pamtimo. Mi sa dužim pamćenjem pamtimo u Skupštini i uzbudljivije situacije, poput polivanja vodom, gađanja cipelama, čupanja kablova, iznošenja poslanika na rukama... Bilo je tu svega, tako da ovo što sad gledamo deluje previše upristojeno za jedan neobični srpski parlament.
I ekspoze mandatara je bio neobično dug...
- Bilo je i dužih govora u srpskom parlamentu. Sećam se jedini put kad sam u vreme Miloševića ušao u Skupštinu slušao sam Tomu Nikolića kako je govorio o crvenoj veštici Miri Marković. On je tada govorio neprekidno tri dana i tri noći.
Šta kažete za personalna rešenja na mestima ministara? Jeste li se iznenadili nekim Vučićevim izborom?
- Videćemo pravu sliku tek kad stupe na dužnost. U ovom trenutku može se primetiti da je u prethodnom sazivu bilo ministara koji su zaslužili šut-kartu i s punim pravom nisu članovi Vlade. Prilično je promenjeno. Primećujem da nema nekih za koje se verovalo da su sigurni za još jedan mandat.
Na koga mislite?
- Recimo Tasovac. On je mislio da je ministar kulture, a svaki njegov potez pokazivao je da je bio ministar nekulture. Uostalom, zato sam ga i zvao u rijaliti. Mislim da mu je bolje da sad dođe kod mene u rijaliti nego da se vrati u Filharmoniju.
Da li je i vama vest da je Srbija dobila prvu gej ministarku?
- Niko se ni u jednoj evropskoj zemlji zbog takvih stvari ne uzbuđuje. Nadam se da će to i kod nas postati potpuno normalno.
SPS je ipak ušao u Vladu. Mislite li da je to praktičan potez kako bi se postojao neko u koga se može upirati prst za neke eventualne promašaje ili je greška koja daje povoda da se pitamo čemu onda vanredni izbori?
- Ovde vam je sve katastrofa kad god neko nešto pametno uradi. Manje pametne stvari se primaju bolje. Može da se računa da je sa SPS manje štetno nego korisno. To je jedna praktična stvar koju ne bih povezivao s nekim istorijskim i mnogo pametnim poduhvatima.
Ko je od ministara u prethodnoj vladi zaslužio prelaznu ocenu?
- Ne znam ni jednog ministra, osim premijera Aleksandra Vučića.
Sigurno znate i Tasovca, s kojim ste u najmanju ruku imali nesporazume...
- Preporučio se za „Parove“. Ima taj stajling, ali i retoriku i inteligenciju, i sasvim bi se uklopio sa Zmajem od Šipova, samo što je Zmaj bistriji od njega. Zvao sam ga da uđe u šou čim je izjavio da su „Parovi“ dno dna. Nije mi nikad odgovorio iako sam ga javno pitao.
Ko je od svih političara koji su vam „prošli kroz ruke“ ostavio najjači utisak?
- Jedan koji je kod Srba proglašen za najvećeg izdajnika u istoriji 20. veka, a to je Mihail Gorbačov. Iako je praktično uništio svoju zemlju, ostavio je snažan utisak na mene. Hteo je nešto, ali tako je to. Dobre namere obično vode u pakao.
A kakav utisak na vas ostavlja Aleksandar Vučić?
- S njim sam ranije imao teške situacije i velike svađe. Optuživao me je da sam agent CIA i nekih drugih obaveštajnih službi, sazivao je konferencije za štampu protiv mene... ali sam poverovao da on može da učini nešto sa Srbijom. U jednom času sam shvatio da ove razne demokratske vlasti zamajavaju narod. One i nisu želele da nas vode u Evropu, niti je Evropa htela da ih primi. Kad su ubili Zorana Đinđića, videlo se da se to naše putovanje u Evropu odužilo u skladu sa onom kletvom da ćemo ući u Evropu tek kad je više ne bude. Demokratske vlasti nisu želele u Evropu jer je svaki korak ka njoj značio manje vlasti, manje pljačkaške privatizacije, manje lopovluka... Svi su se izređali i, evo, Vučić se nekako pojavio kao poslednja šansa. On je na tom polju evropskih integracija nešto i ostvario, za razliku od prethodnih, kojima su usta bila puna i demokratije i Evrope.
Jesu li političari dobri za rijalitije? Zašto ih se klone?
- Oni smatraju da je skupština najveći rijaliti u Srbiji. Prošli saziv je bio sto posto proevropski, a sada je dobio na koloritu. Evo, već se pribojavam kako ćemo mi na jesen proći s nastavkom naših rijaliti programa. Moraćemo bolji kasting da napravimo i da pozovemo sve koji nisu prešli cenzus da uđu u rijaliti, kao i ove s nanogicama da odleže kaznu u rijalitiju, kad već država nema para da ih hrani po zatvorima. Šansa nam je i da Skupštinu prebace na treći kanal, koji nema neku gledanost. Ovi pravi rijaliti igrači ne mogu da konkurišu Šešelju i ostalima, koji su se dokazali u srpskoj tragediji već decenijama. Sve što u Srbiji nije tragično bilo bi smešno.
Koga ste zvali, ko vas je odbio?
- Mi smo siromašni, nemamo mi da platimo te honorare. Bolje su kombinacije tamo nego u rijalitijima. Za takve velike igrače nemamo para.
Ko vam je omiljena starleta?
- Srećan sam što sam ušao u povlašćeni položaj ljudi u čijim glavama fijuče promaja. Boli me glava od silnih knjiga, a pokušavao sam da se ponašam kao da nijednu nisam pročitao, ali su me obično provalili. Sada kada me je vreme pregazilo tabloidi me jure na plažama, slikaju me kao da sam starleta. Dobio sam i najveći kompliment u životu - da sam i ja starletan.
Da li i dalje mislite da su „Parovi“ edukativnog karaktera?
- To je obrazovni program, dali smo priliku sirotinji da vidi ko su i kakve lepotice s kojima naši političari i tajkuni dele život i tajne. Te žene određuju sudbinu Srbije mnogo više nego njihove zakonite žene i njihovi saradnici. Više veruju njima nego drugima. Nisu ti učesnici gori od ovih koji ih napadaju.
Jeste li sad veći stručnjak u tom domenu od svoje supruge Vesne Radusinović?
- Kradem ideje od nje, nju je sramota da se prostituiše u javnosti, a ja se time ponosim. Pristao sam biću sve što hoće.
Da li biste ikad bili ministar kulture?
- Radije bih bilo ministar nekulture, to bih oduševljeno prihvatio.
Kakve su starlete iza kamere?
- Ne poznajem ih uopšte. Sve što sam s njima razgovarao bilo je preko televizije, nikad bez uključenih kamera. Sa starletama i političarima jedino pred kamerama razgovaram.
Kad smo kod kamera, kad će nova sezona „Parova“? Spremate li neka iznenađenja?
- Spremamo. To je državna tajna, ne smem ništa da otkrijem.
Kako provodite leto?
- U Crnoj Gori, Hrvatskoj... Nigde nemam mira, evo, u Albaniji su me presretali zbog „Parova“.
Ispada da ste vi najveća zvezda u Srbiji. Ko je po vašem mišljenju sada najveća zvezda?
- U Makedoniji je na mene nasrnuo ceo autobus maturanata, moj kolega Zoran Panović mi je rekao: „Ti si gori nego Zdravko Čolić.“
Šta mislite o mislite o izložbi „Necenzurisane laži“?
- O tome ću razmišljati za sto ili hiljadu godina. Nema sada dovoljno velike istorijske distance da o tome razmišljam. Moj veliki učitelj Vladimir Dedijer mi je govorio: „Sine, ne možeš o tome da razmišljaš ako nema istorijske distance.“
Izvor: Kurir
