Pravda

- Nekadašnji predsednik Srbije i SRJ je bio protiv trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i Hrvata sa teritorija gde u BiH žive Srbi. Činio je sve da se u Bosni uspostavi mir, bio je kritički nastrojen kada su bosanski Srbi odlučili da formiraju RS. Milošević je sve vreme bio oštro protiv zločina i tražio kažnjavanje ovih sa srpske strane koji te zločine čine. Sve ovo su zaključci Sudskog veća korejskog sudije O-Gon Kvona u osuđujućoj presudi Radovanu Karadžiću, u delu njegove optužnice koja tretira ulogu bivšeg predsednika Srbije u ratu u Bosni, objašnjava svoje nalaze Endi Vilkokson. Vilkokson je ovo obelodanio u svojoj studiji "Haški sud oslobodio Slobodana Miloševića za bosanske ratne zločine deset godina prekasno." Američkom autoru je interesantno i to što je ova presuda doneta 24. marta 2016, baš na dan kada je 1999. NATO krenuo u bombardovanje Srbije. Vilkokson otkriva da je istina o ulozi Slobodana Miloševića u konfliktu u BiH definisana u 1.303 odeljka na 2.590 stranica, obimno napisane presude Karadžiću. On je odlukom suda oglašen nevinim kada je u pitanju rat u BiH, a kako kaže naš sagovornik, istina je rečena u presudi i na vidnom je mestu, ali je u "šumi strana" za koju je Veće haškog suda pretpostavilo da je niko neće tražiti. Šta Srbija može da učini, pošto je, kako tvrdite, "oglašena nevinom" za bosanski rat? - U najmanju ruku vaši pravnici treba da "iščitaju" presudu Karadžiću i uveren sam da će naći isto što i ja. Zatim, imate pravo da postavite niz pitanje u UN, recimo zašto su Srbiji uvedene ekonomske sankcije mimo svakog pravnog osnova, zašto ste satanizovani od 1992, na kraju krajeva, zašto ste bombardovani 1999. U presudi Karadžiću otpale su najteže optužbe protiv Miloševića? - Najozbiljnije optužbe Miloševiću, uključujući i optužbe za genocid, bile su u vezi sa BiH. Sada, deset godina nakon njegove smrti, oni priznaju da nije kriv, a nakon svega - MKSJ nije učinio ništa da objavi činjenicu da ne postoji krivica Miloševića za umešanost u “udruženi zločinački poduhvat“. Sugerište i da porodica Milošević sada ima presudu na osnovu koje bi mogla da se pojavi kao tužitelj pred međunarodnim sudovima! - Milošević je zaradio nadimak balkanskog kasapina. Bio je drugi Hitler i šta sve ne. Na kraju Milošević je umro pod okolnostima koje ukazuju na to da smrt nije bila prirodna. Rezultati istrage vođene nakon smrti Miloševića, kao i kablogrami "Vikiliksa", demanatuju lekarsku verziju iz Haga njegove smrti, koja glasi da glavni haški lekar Falke nije, zbog holandskih medicinsko-etičkih razloga, smeo da upozori Miloševića da ne koristi lek "rifamicin" jer po njega može da bude fatalan. U holandskim medicinskim etičkim principima nigde ne piše da lekar ne sme da upozori pacijenta da koristi supstance koje mu mogu nauditi. Sudija O-Gon Kvon bio je jedan od članova sudskog veća koji su sudili i Miloševiću. - Presuda koju je on potpisao Karadžiću u odnosu na Miloševića može biti pokazatelj kako bi Miloševićev proces na kraju završio, barem na optužbe oko Bosne. Meni je očigledno da se pojedinim centrima svetske geopolitičke moći nije dopalo u kom se pravcu kretalo suđenje vašem bivšem predsedniku i da je zato morao da umre. Umro je od srčanog udara dve nedelje pošto što je u sudu odbijen njegov zahtev za operaciju srca u Rusiji. Pronađen je mrtav u svojoj ćeliji manje od 72 sata pošto je njegov advokat dostavio pismo ruskom Ministarstvu spoljnih poslova u kome je rekao da se boji da ga truju. Na kraju, lekari haškog suda su još 12. januara 2006. posle analiza njegove krvi znali da on koristi "rifamicin", lek koji mu nije propisan i koji može biti fatalan, ali su ćutali puna tri meseca. Endi Vilkokson u svojoj studiji taksativno navodi šta je sve sudski utvrđeno o ulozi Miloševića u bosanskim zbivanja. Izdvaja se: - Pretresno veće je utvrdilo da je proglašenjem suvereniteta od strane SRBiH Skupštine u odsustvu delegata bosanskih Srba 15. oktobra 1991. godine, eskalirala situaciju, ali da Milošević nije bio na liniji sa formiranjem RS u odgovoru. U presudi se navodi da je "Slobodan Milošević pokušao da zauzme oprezniji pristup". - U presudi se navodi da je u presretnutim razgovorima sa Radovanom Karadžićemem, "Milošević je postavio pitanje da li je pametno koristiti jedan protivpravni akt kao odgovor na drugi protivpravni akt". - U presudi se citira da je u susretima sa srpskim i bosanskim srpskim zvaničnicima Slobodan Milošević naveo da "pripadnici drugih naroda i narodnosti moraju biti zaštićeni i da nacionalni interes Srba nije diskriminacija". - "Milošević je insistirao da je protiv zločina u Bosni potrebno boriti se odlučno." - Pretresno veće napominje da je u privatnim sastancima, Milošević bio izuzetno ljut na rukovodstvo bosanskih Srba za odbijanje Vens-Ovenovog plana i da je "psovao optuženog". - Konstatovano je da je "Milošević pokušao da razgovara sa bosanskim Srbima i da kaže da razume njihove probleme, ali da je najvažnije da se okonča rat". - U presudi se navodi da je Milošević pritiskajući Karadžića postavio pitanje da li će svet prihvatiti da bosanski Srbi, koji su predstavljali samo trećinu stanovništva BiH, imaju više od 50 odsto teritorije i ohrabrivao je politički dogovor. "Nemate pravo na više od polovine teritorije i ne smete da otmete nešto što pripada nekom drugom! Kako možete zamisliti dve trećine stanovništva da se naguraju u 30 odsto teritorije, dok je 50 odsto premalo za vas? Da li je to humano, da li je fer?", govorio je Milošević. - Iščitao sam rad Vilkoksona i proverio detalje na koje se on poziva u presudi Karadžiću. Radio sam na tome zajedno sa suprugom i mogu da kažem da je Amerikanac odlično razumeo šta je sudija O Go Kvon rekao. Milošević nije bio ni u kakvom udruženom zločinačkom poduhvatu u Bosni. Naprotiv, sve je čino da spreči rat - ovo su reči advokata Branislava Tapuškovića, prijatelja suda u procesu Miloševiću. Ugledno ime naše advokature tvrdi da ova presuda ima veliki značaj za Srbiju budući da Haški sud piše istoriju ovih prostora sa kraja 20. veka. - Prvo država, Ministarstvo pravde i Kancelarija za saradnju sa Hagom moraju da se dohvate činjenica iz presude i da ih prezentuju i našoj javnosti i u svim budućim razgovorima o ovom vremenu sa međunarodnim činiocima - nastavlja Tapušković. - Ne smemo ni kao država ni kao građani da pristanemo na krivicu bez krivice. Ima mnogo činjenica iz presuda Haškog suda koje dovode u pitanje "osveštane" laži o Srebernici, navodnoj opsadi Sarajeva, a sve to je ostalo neprimećeno zahvaljujući inertnosti naše stručne javnosti, ali i "mudrih presuda iz Haga" u kojima je "presuđena" istina o srpskoj ulozi u ratu vešto sakrivena. Timovi ljudi treba da se naprave da saberu sve ove stvari. Adokat Tapušković na kraju insistira na dokazanoj činjenici u porocesu Miloševiću da je jedini udruženi zločinački poduhvat u minulim ratovima na Balkanu postojao u planiranju hrvatske akcije "Oluja". - Piter Galbrajt je pritisnut činjenicama priznao tokom svedočenja kod Miloševića da je bio na Brionima sa Tuđmanom i generalima kada je "Oluja" planirana. Znao je kada će početi i kakve su joj razmere i ciljevi. To je sve utvrđeno još 2003, ali je to neko u Srbiji "zaboravio". Izvor: Večernje novosti