Takoreći nema nikoga ko bi umanjio težinu njegove posete zbog činjenice da je reč o čoveku koji je deo odlazeće američke administracije.
Analize i rasprave Bajdenovih poruka u Beogradu i Prištini verovatno još neće ni biti završene, a Srbija, početkom jeseni, dočekuje drugog značajnog gosta – ruskog premijera Dmitrija Medvedeva. I upravo je tako zgusnut raspored američkih i ruskih zvaničnika povod za ponovne spekulacije o borbi ove dve velesile za prevagu na Balkanu.
Da li se može verovati u iskrenost reči pomoćnice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland, koja je početkom jula posetila Srbiju, poručivši da SAD „nikada ne bi ni pomislile da od partnera i saveznika tražimo da bira stranu”? Ili, pak, u stalne tvrdnje Moskve da joj ne smeta put Srbije u EU?
Kako je prilikom ove posete Beogradu naglasila Nulandova, to je bio njen četvrti dolazak u Beograd za poslednje tri godine.
„Ovo je treća godina zaredom kako obilazimo Balkan, i Srbija se uvek nađe na tom putu”, rekla je visoka američka gošća, želeći da istakne važnost Beograda u regionu, ali i u politici SAD prema regionu.
O tome da su odnosi sa SAD bolji nego ikada više puta je govorio i premijer Vučić. U julu je ponovo naglasio da Srbija želi da gradi dobre odnose sa SAD, da bi oni trebalo da budu još bolji, ali i dodao da o tome „ne odlučujemo mi nego oni”.
Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri očekuje da bi teme razgovora Bajdena sa srpskim zvaničnicima trebalo da budu one koje su već odavno na agendi američkih dužnosnika – stabilnost na Balkanu, borba protiv terorizma i dijalog Beograda i Prištine. On podseća da je Bajden bio glavni čovek u SAD zadužen za odnose s Balkanom i da je u tom svojstvu razvio čvrstu radnu saradnju s premijerom Vučićem. Pošto će posetiti obe strane u briselskom dijalogu, Montgomeri veruje da će se američki potpredsednik založiti za dalji napredak u primeni Briselskog sporazuma.
Srpski zvaničnici, međutim, nisu još dobili zvaničnu najavu tema o kojima će se razgovarati. Bar je to slučaj s predsednikom Srbije i zato se veruje da Bajdenov kofer neće biti pretežak.
Međutim, i Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, misle da će drugi čovek SAD ipak imati mnogo šta da kaže sagovornicima u Srbiji i na Kosovu.
Uz opasku da Bajden nije običan potpredsednik, niti običan bivši kongresmen, nego čovek koji je već godinama uticajan u američkom političkom životu, Jovanović smatra da on na neki način osigurava i nastavak iste američke politike, ali sada verovatno kroz ličnost Hilari Klinton.
„NJegovi razgovori neće biti samo formalno oproštajne prirode ili samo u znaku dobrog poznanstva koje je utvrdio s Vučićem. Tu su i neposredna očekivanja Amerike od naše nove vlade koja će se kretati u tri pravca – da, kad je reč o Kosovu, mora da se ide korak-dva dalje istim putem, odnosi Srbije s Republikom Srpskom i suzbijanje ruskog uticaja ovde u vidu predstojeće posete Medvedeva Srbiji”, kaže Jovanović.
Joksimović takođe naglašava da je poseta potpredsednika SAD uvek spoljnopolitički događaj od prvorazrednog značaja, te da je potpuno nebitno da li je reč o odlazećoj administraciji.
„Činjenica da na odlazećoj funkciji dolazi u region i Srbiju govori u prilog tome koliki značaj pridaje ovoj poseti. Da nema pozitivnih poruka, do ove posete na najvišem nivou ne bi ni došlo”, uverena je Joksimovićeva.
Srpska radikalna stranka je, međutim, od onih koji strahuje za budućnost Srbije zbog ove posete jer je, kažu, sve veći pritisak na vladu da što pre prizna nezavisnost Kosova, da se distancira od Republike Srpske i započne proces promene Ustava.
Nekako istovremeno s najavom ove posete oglasila se i Moskva, odnosno tamošnje Ministarstvo odbrane, s izjavom zahvalnosti Srbiji i Kini, „koje su prve podržale rusko-sirijsku inicijativu za realizaciju humanitarne operacije u Alepu”, i porukom: računamo na dalje praktične korake ministarstava odbrane tih zemalja u podršci ruskih napora za obezbeđenje humanitarne pomoći stanovništvu Alepa. Ova poruka iz Moskve ostavila je naše zvaničnike bez teksta. Bar zvanično nije bilo odgovora na ruska očekivanja.
„Jedna zemlja kao što je Amerika, koja pretenduje da bude prva i neosporna, sigurno da može nezainteresovano da posmatra jačanje takvih stranih uticaja na prostoru koji ona odavno smatra kao potpuno integrisan na Zapad. Suština ove posete je dalje nadziranje ostvarivanja američkog uticaja u ovom delu Balkana zbog pojačanog prisustva Kine i Rusije u ekonomskom i političkom smislu”, kaže Vladislav Jovanović.
Međunarodne okolnosti, kaže Aleksandra Joksimović, menjaju se velikom brzinom i Srbija mora da prati te svakodnevne promene na međunarodnom nivou kako bi pravovremeno reagovala, odnosno izbegla bilo kakvu vrstu negativnog uticaja međunarodnih okolnosti na ono što se u Srbiji dešava.
„Očekivanja su da će SAD podržati Srbiju na evropskom putu. Oni su dali aktivan doprinos otvaranju poglavlja 23 i 24. Treba podsetiti da oni imaju snažan uticaj na kosovsku stranu, a tamo i dalje postoji unutrašnja nestabilnost vezana za dalje korake ka implementaciji Briselskog sporazuma”, kaže Joksimovićeva.
Izvor: Politika
