Poverenik Rodoljub Šabić navodi da je reč o odredbama koje se tiču Ustavom utvrđenog prava na obaveštenost, odnosno prava na pristup informacijama u posedu vlasti, koje se ostvaruje "u skladu sa zakonom", iz čega proizilazi da se to pravo ne može ni ograničavati ni uređivati aktom manje pravne snage od zakona.
"Fluidne, bez zakonskih kriterijuma nejasne i neprecizne formulacije "osetljivi", a pogotovo "zahtevaju ograničenu distribuciju" i gramatički i logički i pravno upućuju na zaključak da se Uredbom, dakle aktom podzakonske snage, "uređuju" pitanja relevantna za ostvarivanje ustavnog prava na obaveštenost i to na način koji nije predviđen nijednim zakonom", naveo je poverenik u saopštenju.
Dodaje se da je poverenik ostavio po strani u javnosti otvorenu raspravu o tome da li uvođenje oznake "službeno" u formalnom ili materijalnopravnom smislu predstavlja još jedan oblik tajnosti ili ne.
Poverenik ocenjuje da problem sa spornim odredbama Uredbe nije samo apstraktno pravni, već da izaziva i da će izazivati i faktičke sasvim suvišne probleme u praksi, kako po predstave javnosti o transparentnosti rada vlade, odnosno administracije, tako i po ostvarivanje prava javnosti odnosno građana i stoga predlaže da Vlada što pre te odredbe ukloni iz pravnog poretka.
Izmenom Uredbe o kancelarijskom poslovanju predviđeno je da akti i predmeti organa državne uprave, kao i drugih državnih organa koji primenjuju tu uredbu, a koji sadrže podatke koji nisu određeni kao tajni, ali su po svojoj prirodi osetljivi i zahtevaju ograničenu distribuciju - nose oznaku "službeno", saopštila je u petak Vlada Srbije.
Navedena oznaka ne predstavlja oznaku tajnosti u smislu Zakona o tajnosti podataka, niti se korišćenjem ove oznake može ograničiti pravo bilo kome na informaciju koja je sadržana u dokumentu sa ovom oznakom.
Svaki dokument koji nosi oznaku "službeno" apsolutno je moguće dobiti kao informaciju od javnog značaja, navodi se u saopštenju.
Izvor: Tanjug
