Pravda

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ovu najavu odmah je ocenio kao rasni zakon, "kao u ustaškoj kvislinškoj NDH tokom Drugog svetskog rata". - Koliko god malo Srba živelo u Hrvatskoj, izgleda da ih je previše za Vladu Hrvatske. Čuli ste ga (Orepića) kako kaže da će na taj način rešiti problem ćirilice. Zašto je pisati na ćirilici ili na bilo kom drugom pismu problem? - upitao je Vulin. On je podsetio na to da su u NDH postojali takozvani rasni zakoni na osnovu kojih je bilo dozvoljeno ubijati i pljačkati Srbe, Jevreje i Rome: - Kada smo upozoravali na povratak ustaštva, nismo to govorili samo zato što nam se ne sviđaju nečije pesme ili način na koji se paradira Kninom, već zato što, kada vratite ustašku ideologiju u zvaničnu politiku, završite s tim da je problem to što Srbi pišu ćirilicom, što uopšte žive u Hrvatskoj i što ih je ostalo tako malo koliko ih je ostalo. Mnogi Srbi plaše se da iza Orepićevih najava ne stoji samo predizborno sakupljanje poena. Jer, MUP već kontroliše prijavljena prebivališta i masovno odjavljuje ljude, naročito Srbe, sa adresa na kojima ih nije zatekao, a komšije nisu mogle, ili nisu htele, da potvrde da tu godišnje borave bar tri meseca. O novoj, tihoj "Oluji" nad hrvatskim Srbima, ministar je govorio u brojkama pre nekoliko dana, ali je to prošlo nezapaženo. NJegov MUP lane je prekontrolisao 84.232 adrese "sumnjivaca", u skladu sa Zakonom o prebivalištu iz 2012, koji se do sada nije primenjivao tako prilježno. Samo u pet slavonskih županija odjavljena su sa biračkog spiska 2.283 građanina. Najviše u Vukovarsko-sremskoj (811), pa u Brodsko-posavskoj (518), zatim u Osječko-baranjskoj (487), u Požeško-slavonskoj (330) i u Virovitičko-podravskoj (137). Broj obrisanih u ovim županijama četvrtina je ukupnog broja obrisanih u Hrvatskoj i većina njih su Srbi. Hrvatski MUP saopštio je i da je ove godine doneto rešenje za 10.876 odjava prebivališta, a Orepić je najavio do kraja avgusta brisanje još njih 50.000. Dodao je i da nijedna vlada ovaj problem nije htela da reši, što su "koristile manjinske zajednice, pogotovo srpska, za ostvarivanje političkih ciljeva". Na ovo je odgovorio predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, koji je, u dvodnevnoj "razmeni vatre" sa Orepićem, poručio da šef policije nema nadležnosti da menja popis stanovništva, niti da ga organizuje. - Nemamo ništa protiv toga da, kao i ranije, policija i nadležni ministar rade svoj posao i sređuju popis birača. Ali ono što nije ministrov posao, to je da govori o ostvarivanju manjinskih prava - upozorio je Pupovac. I Savo Štrbac iz "Veritasa" slaže se da se na osnovu biračkih spiskova ne može brisati ćirilica u Vukovaru: - Neophodna trećina življa ne utvrđuje se na osnovu biračkih spiskova, budući da nemaju svi građani pravo glasa, već na osnovu popisa stanovništva. A sledeći redovan popis je tek 2021. Do donošenja Zakona o prebivalištu niko nije mogao da bude izbrisan sa ovih spiskova, pa ni 400.000 prognanih tokom rata devedesetih. Svaki takav pokušaj završen je neuspehom, kao protivzakonit. Od 2012. na hiljade ljudi već je obrisano. - Brisanje, osim sakupljanja političkih poena u nacionalno naelektrisanoj predizbornoj kampanji, može uticati i na ishod parlamentarnih izbora. Svi izbrisani ostaju državljani Hrvatske, ali više neće moći da odlaze autobusima i glasaju gde i ranije, već će preći u kategoriju dijaspore. A znamo da dijaspora manje glasa i tih petnaestak hiljada glasova otići će desnim strankama - konstatuje Štrbac. Takođe, izbrisani neće imati pravo da glasaju na lokalnim izborima. Jedan broj Srba ranije je odlazio u Hrvatsku i čak boravio tamo neko vreme da ne bi izgubio prava. Međutim, svako novo hapšenje po tajnim optužnicama ih uplaši i oni odustaju od odlazaka. Procene "Veritasa" su da se najmanje 100.000 radno aktivnih Srba iz Hrvatske ne usuđuje da putuje u svoje rodno mesto. Tužna statistika pokazuje i da se na svakog Srbina povratnika, njih petoro doseli u Srbiju. Zato se očekuje da bi do sledećeg popisa broj Srba sa 4,36 odsto, mogao da spadne na Tuđmanovih poželjnih tri odsto. Ulje na vatru loših odnosa Srbije i Hrvatske mogao bi da dolije i nedeljni skup u organizaciji Hrvatskog društva srpskih koncentracionih logora (HDLSKL), kome su prisustvovala tri hrvatska ministra. Oni su u Vukovaru obeležili "Dan sećanja na zatočenike neprijateljskih logora tokom Domovinskog rata", kada je, 1992. godine, bila poslednja velika razmena zatvorenika. Tog dana je u Hrvatsku pušteno 714 logoraša. Ministar privrede Tomislav Panenić poručio je da "u Srbiji moraju prihvatiti da su na njenom području postojali logori, i to ne jedan ili dva, nego 70, i da prava koja proističu iz mučenja i zverstava moraju biti priznata". Ministar odbrane Josip Buljević kazao je kako je "vreme da se srpske političke elite suoče s tim da je Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku", a ministar branitelja Tomo Medved da će Hrvatska insistirati na to tome da se, u sklopu srpskog približavanja EU, "žrtvama omogući adekvatno obeštećenje". U sklopu hrvatskih prebrojavanja treba posmatrati i nedavnu storiju iz Dalja, koju je, pod vinjetom "bizarno", objavio jedan zagrebački dnevni list. Uzbuđena baka ispričala je novinaru kako je sa četvorogodišnjim unukom morala da ode u policiju jer joj je na kućnu adresu stigao poziv na unukovo ime "da se prijavi ili će biti strogo kažnjen". Žena srpskog prezimena nije imala kud nego unuka za ruku. Ona je objasnila da je dečakov otac na odmoru, na Jadranu, a inače radi u Beogradu kao menadžer. Dodala je i da u Hrvatskoj, iako su i sin i snaha veliki stručnjaci, ne mogu da dobiju posao. Izvor: Večernje novosti