Pravda

Piše: Aleksandar Mezjajev U predmetu generala Mladića odbrana je formalno predočila sva svoja svedočenja. Poslednji svedok odbrane bio je ruski pukovnik Andrej Demurenko. Međutim, sve do sada nije bilo završeno unakrsno ispitivanje svedoka od strane tužilaštva. I evo 16. avgusta treba da se završi i ta procedura. Podsećamo da je A. Demurenko bio primoran da napusti Hag pre završetka unakrsnog ispitivanja. Da bi se stvorio negativan utisak o tome, sudije su skrile razloge njegovog iznenadnog odlaska, bez obzira na to što sam Demurenko od toga nije pravio tajnu. Eto kakvim sve podlostima pribegavaju u Haškom tribunalu. Razlog: verzija ruskog pukovnika već isuviše smeta verziji o krivici Srba u granatiranju Markala…

Bez obzira na završetak i Optužujućeg i Zaštitnog dela predmeta, još je rano govoriti o završetku procesa u celini.

Kao prvo, predstoji još jedan važan stadijum. Završna saslušanja. Datum završnog saslušanja još nije određen, i najverovatnije će do njega doći kroz nekoliko meseci. Sudije su veoma zainteresovane da i dalje dobijaju svoju platu, zato, ako su oni požurivali strane za vreme Zaštitnog dela procesa kako bi maksimalno osložnili pripremu odbrane, to je sada njima jednostavno neophodno “zauzdavati konje” i odugovlačiti vreme.

Kao drugo, treba primetiti da su advokati generala Ratka Mladića, Branko Lukić i Miodrag Stojanović, podneli dva važna zahteva. Prvi zahtev je povezan sa pristrasnošću dvojice sudija Pretresnog veća – Alfonsa Orija i Kristofera Fljugea. Drugi zahtev je povezan sa neophodnošću prekida (zaustavljanja) procesa u vezi sa pristrasnošću većine sudija.

Ti zahtevi mogu biti osnova da se proces proglasi nevažećim. Mogu i treba da budu. Da li će zaista postati. Radi se o tome da su oba zahteva upućena tom istom sudskom veću na čiju se pristrasnost i ukazuje. Teško je zamisliti da će sudija Ori “odjednom” uvideti sebe u punom sjaju. Možda neko ne, ali on odlično zna zašto je baš on postavljen ne samo u sastav Pretresnog veća u predmetu generala Ratka Mladića, nego i za predsednika tog veća. Treba istaći da je prvi zahtev takođe upućen i predsednicima MTBJ i MRMKT, međutim, i ovde se ne može očekivati da će K. Agijus i T. Meron “progledati”. Na taj način oba zahteva predstavljaju samo istorijsku vrednost. Međutim, nama je važno da za sadržaj tih zahteva zna svetska javnost.

Advokati generala Mladića su sistematizovali sve informacije o ponašanju sudija Orija i Fljugea, a takođe i svih saradnika MTBJ i OUN tokom poslednjih godina i doneli zaključak o tome da je pristrasnost sudija sistemska pojava. Šta imaju u vidu? Stvar je u tome da Mladiću sude oni koji su direktno zainteresovani za ishod predmeta, oni koji su ga ne jednom javno nazvali zločincem, i čitav sistem MTBJ, MRMKT i OUN. Pored toga, važno je istaći još jedan značajan aspekt. Pristrasnost u predmetu generala Mladića je institucionalizovana (institutionalized bias): dvoje sudija Pretresnog veća, troje sudija Apelacionog veća, predsednici MRMKT i MTBJ, a takođe i visoko rangirani saradnici OUN zanemaruju princip pretpostavke nevinosti i već su doneli odluku o krivici optuženog. Ne može se govoriti o efikasnom sprovođenju odbrane u takvim okolnostima. Pravo optuženog na pravičan sudski proces je toliko ozbiljno narušeno, da sa ovim sastavom sudija i u ovoj instituciji, to pravo ne može biti uspostavljeno.

Interesantno je istaći da ovo nije prvi put da odbrana zahteva diskvalifikaciju sudija Orija i Fljugea. Ali svaki put najpravednije sudije na svetu nisu primećivale svoju očiglednu pristrasnost. Na primer, holandsko državljanstvo Orija koje ga direktno čini zainteresovanim za osudu generala Mladića u ime Holandije koja je imala aktivno učešće u bombardovanju armije Republike Srpske. No, savest sudija je čista. Štaviše, oni su čak smislili novi standard za određivanje pristrasnosti.

U već izrečenim presudama u predmetima Popović i drugi i predmetu Z. Tolimira, sudije koje učestvuju u suđenju generalu Mladiću već su ga direktno proglasili krivim. To je bilo moguće jer se krivica u MTBJ ne utvrđuje individualno (kao što je propisano u međunarodnom krivičnom pravu, u tom smislu i Statutom MTBJ), nego uz pomoć “teorije udruženog zločinačkog poduhvata” (UZP). U svim predmetima u kojima su bili osuđeni drugi Srbi, takođe je bila priznata i krivica i generala Mladića. Pritom se ime generala Mladića u nizu slučajeva koristilo kao sinonim “posebnog zla”. Na primer, u predmetu Popović i drugi, sudija Agijus (danas predsednik MTBJ) je napisao da je optuženi L. Beara bio važan učesnik udruženih zločinačkih poduhvata zato što je bio blizak sa generalom Mladićem! To jest, krivica Beare se dokazivala na osnovu krivice Mladića! Kao da je ta krivica već bila utvrđena! No, za vreme procesa Popoviću i drugima, krivica R. Mladića nije bila utvrđena i on nije bio zastupljen ni lično ni sa advokatom. I u takvim okolnostima sudija Agijus sada predstavlja “vrhovnog sudiju” u predmetu o svojoj ličnoj pristrasnosti i pristrasnosti drugih sudija… Sa predsednikom MRMKT T. Meronom je ista priča. On je ne jednom nazivao generala Mladića ne prosto zločincem, nego posebno značajnim zločincem, bez čijg suđenja se uopšte ne može razgovarati o zatvaranju Haškog tribunala. MRMKT treba da razmatra žalbu u predmetu generala Mladića. Da li je moguće da general tamo naiđe na nepristrastan pristup?

Sistemska pristrasnost se odražava i na poziciju višeg rukovodstva OUN. O tome da je general Mladić zločinac javno je izjavio Generalni sekretar OUN Butros Butros Gali i ataše za štampu sadašnjeg generalnog sekretara OUN Ban Ki Muna. MTBJ često ustanovljuje da on predstavlja “Tribunal OUN”. Šta da se radi, vlasti OUN su mu dali direktnu instrukciju koga priznati krivim, a koga ne.

Na taj način proces generala Mladića prelazi u novu fazu. Završen je deo sa iznošenjem odbrane, no, borba za ustanovljivanje istine se nastavlja… Izvor. Fond strateške kulture