Poslednji put je lider Rusije bio na Krimu u martu zbog "inspekcije" izgradnje krimskog mosta. Krajem jula, Putin je ukazom likvidirao krimski federalni okrug i uključio ga u sastav Južnog federalnog okruga, a takođe je smenio gubernatora Sevastopolja i na njegovo mesto postavio Dmitrija Ovsjanikova.
Predstojeći dolazak Putina na Krim posebno je interesantan jer je 10. avgusta Federalna služba bezbednosti saopštila da su sprečene terorističke akcije koje je organizovala Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine. Grupa diverzanata otkrivena je u gradu Armjansku, nedaleko od granice sa Ukrajinom. U sukobu s teroristima poginuo je jedan ruski oficir FSB, kao i jedan pripadnik morske pešadije.
Pritisnut dokazima koje je predočila Moskva o planovima terorista da izvedu svoje akcije na Krimu, zvanični Kijev je promenio taktiku i više ne negira ovu akciju, već tvrdi da politički i vojni vrh Ukrajine s tim "nema nikakve veze". Sve se svaljuje na ukrajinske "radikalne patriote" koje su odlučile da "naprave podvig na Krimu". Na drugoj strani, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da Moskva ima dovoljno dokaza da pokaže zapadnim partnerima Ukrajine da je Kijev organizovao mrežu terorista.
Potpredsednik Vlade Krima Ruslan Balbek izjavio je da se Ukrajina neće na ovome zaustaviti i da će ponovo organizovati terorističke akcije za koje će tvrditi da su "otpor krimskih Tatara vlastima Rusije".
U Kijevu su krenuli u političko-medijski kontranapad, tvrdeći kako Rusija 24. avgusta, na Dan državnosti Ukrajine, namerava da napadne tu zemlju. Prvi je takvu informaciju emitovao Glas Ukrajine, a zatim ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Meljnik. On tvrdi da se može očekivati udar na Ukrajinu sa istoka, kao i s Krima. Meljnik je na osnovi te spekulacije zatražio od Nemačke da zauzme oštriji stav prema Rusiji.
Lavrov: Rusija ne krši sankcije
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov odbacio je juče tvrdnje portparola Stejt departmenta Marka Tonera da bi letovi ruskih bombardera iz Irana mogli da predstavljaju kršenje sankcija protiv te zemlje. Lavrov je izjavio da Rusija nije snabdevala, prodavala ili prebacivala borbene avione Iranu, što je zabranjeno rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Rusko vazduhoplovstvo samo koristi iranske kapacitete za operacije u Siriji. Istovremeno, predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani je izjavio da Rusija nema stalnu bazu u Iranu za napade na položaje Islamske države u Siriji. Ustav Irana zabranjuje formiranje stranih vojnih baza na iranskoj teritoriji.
Okršaji u Sankt Peterburgu i Moskvi
Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je u sredu po podne da su u Sankt Peterburgu likvidirana tri militanta sa Severnog Kavkaza za kojima je bila raspisana poternica. Oni su bili u stanu u velikoj stambenoj zgradi na Lenjinskom prospektu (ulici) broj 9. Znajući da su banditi naoružani, policajci su ispraznili zgradu, a zatim su ih pozvali da se predaju. Oni su to odbili i u sukobu s policijom sva trojica su poginula.
A u blizini Moskve je izvršen napad na stanicu saobraćajne policije, kada su dve osobe naoružane vatrenim oružjem i sekirama povredili dvojicu policajaca. Napadači su ubijeni.
Izvor: Večernje novosti
