Pravda

Praznik Preobraženja gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.

U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.

"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

U timočkim selima devojke se dogovore da uveče na Preobraženje prirede sedljeku u kući koju izaberu. Posle večere, one se skupe na skrovito mesto u nekoj zgradi, donesu drva i založe vatru. Jedna devojka se svuče gola, uzjaše vratilo, a druge devojke drže oklagije i obilaze oko vatre. Tako se čini da bi se mladići vrteli oko devojaka. Zatim se kreću oko vatre i govore: "Koliko iskre, toliko momci", piše u Mitološkom rečniku.

Preko dana se na Preobraženje ne spava da se ne bi dremalo tokom godine. Majke prišivaju maloj deci parice na odeću da bih ih zaštitile od demona.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se grožđe deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko posle pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku. Izvor: Mondo