Pravda

Poštovani Gospodine Predsedniče, prvo, hvala Vam na ljubaznosti za intervju našoj televiziji Cargrad i molim Vas da nam kažete kako vidite srpsko-ruske odnose na današnji dan? - Srpsko-ruski odnosi su verovatno u istoriji imali ovako dobre trenutke, ne verujem da su imali bolje. Jednostavno, Srbija je vekovima oslonjena na pomoć i podršku, najpre Carske Rusije, potom Sovjetske Rusije, danas Ruske federacije i, uvek, kada je Rusija stajala dobro sa obe noge na zemlji i kada je imala dovoljno snage ili dovoljno mudrih ljudi da zaštiti svoje interese, tada je bila u stanju da štiti i interese Srbije. Kada je Rusiji bilo loše, to se odmah kod nas osećalo i odmah su drugi uticaji bivali dominantni i jači – uticaji i ljudi i država sa kojima se manje razumemo, sa kojima nemamo korene, poreklo, jezik, veru, običaje, zajedničku istoriju, tako da je sva istorija srpsko-ruskih odnosa istorija iščekivanja, kada ćemo konačno uspostaviti takve odnose da ..; naravno, svi mi sarađujemo i sa ostalim državama, ali da se barem u te naše odnose niko ne može da umeša i mislim da je ogromna zasluga, jedinstvena zasluga Predsednika Ruske federacije, koji je shvatio kolika je veličina male Srbije. Mislim da je to pravi izraz koji možemo da upotrebimo. Inače, gledajući sa visina država koje imaju sto miliona ili milijardu stanovnika, moglo bi nekome da se učini da je Srbija mala. Gledajući u prijateljstvo za koje ne postoji mera, onda je Srbija velika prema svim svojim prijateljima i prema svima koji zaslužuju prijateljstvo Srbije. Danas smo uspostavili izvanredne političke odnose, uspostavili zajedničku saradnju, zajedničke nastupe po veoma bitnim temama. Mi smo uspeli da obezbedimo rusku podršku u nekoliko situacija koje su bile veoma kritične po budućnost Srbije, rekao bih; i, to je bila rezolucija o Srebrenici, u kojoj je trebalo proglasiti Republiku Srpsku za genocidnu tvorevinu, to je bilo glasanje na Generalnoj konferenciji UNESKO oko prijema Kosova u UNESKO, pa bi toj, takozvanoj državi Kosovo pripali svi srpski manastiri i sve srpske svetinje, sva srpska kulturna baština, koja postoji na Kosovu i Metohiji. Mi imamo dogovor da ćemo zajedno učestovati u svim događajima koji se tiču sudbine naših država i to je za Srbiju dragoceno – to je ogromno tržište, takoreći za sve robe bescarinsko, sa izuzetkom nekih roba, to je veliki izvor sirovina, energenata za Srbiju; na žalost, mi stojimo sa projektom Južni tok, ali nikad ne reci nikad - ja se uvek nadam da će biti dovoljno mudrosti u Evropskoj uniji, posebno u Bugarskoj, da mi taj Južni tok izgradimo i da snabdemo čitav jedan deo Evrope ruskim gasom. Mi trenutno imamo situaciju da - Rusija, koja je naš veliki prijatelj, Evropska unija kojoj težimo, u čijem smo okruženju, u čijem članstvu bismo želeli da budemo, ako nas želi ponosne, takve, kakvi jesmo – da imaju nekakav spor i vrlo je teško opredeljivati se u tom sporu, ali ako Vam je to što Srbija nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, ako Vam je to neki znak, onda eto znaka na čijoj smo strani u sporu i tu nas motiviše naša istorija. Mi smo predugo bili pod sankcijama, da bismo se priključivali bilo kakvim sankcijama, zato što sankcije i nisu protiv političara, protiv režima - želja im je da obore režim države prema kojoj se uvode, ali, u principu strada stanovništvo, najčešće oni najstariji i najsiromašniji, deca. Mi smo, mi, koji se bavimo politikom u Srbiji i koje su vezivali za Rusiju na Zapadu, svi smo bili pod sankcijama i nismo mogli da putujemo na Zapad, nismo mogli da dobijemo vize – ja nisam živeo lošije zbog toga; možda sam često iskazivao taj svoj ponos što smo pod sankcijama, ali sam video kako oko mene pate ljudi koji u tim sankcijama, zbog ekonomskih teškoća u kojima se zemlja nalazi, dobijaju manje od države nego što bi trebalo, posebno mislim na socijalnu pomoć, na dečje dodatke, na izdržavana lica – uglavnom pod sanckijama stradaju nevini, iako, ako postoji neko mudar na Zapadu, on će reći da sankcije ne donose dobro Ruskoj federaciji, ali ne donose dobro ni Evropskoj uniji; zato što, čin nema razmena roba, kapitala, ljudi, onda sve strane loše žive, svi se zatvaraju u geto, i u Evropskoj uniji manje države sada stradaju zbog tih sankcija, pošto su preplavljene robom iz velikih država koje imaju veće subvencije i budu jeftinije od roba koje su proizvedene u manjim državama. Dakle, mi se nikada nećemo priključiti sankcijama prema Ruskoj federaciji i ja to ne prepoznajem kao zajedničku spoljnu politiku, zato što i ne postoji zajednička spoljna politika u Evropskoj uniji. Primer Kosova i Metohije Vam je najdrastičniji, najjasniji. Dakle, ako je zajednička spoljna politika da sve države priznaju Kosovo, nezavisnost Kosova i Metohije, kako to da pet država članica Evropske unije nisu priznale i da ne postoji nikakva sankcija za njih. Znači, ne mogu da te nateraju da radiš protiv sebe, jer to bi bilo protiv interesa tih pet država. Nisu one nama veći prijatelji od nekih drugih, ali su ovde direktno suočeni sa štetom po svoje interese, ukoliko bi priznali nezavisnost Kosova i Metohije, zato što to može da se desi i njima. Pa, tako, kako oni mogu da budu članovi Evropske unije, a nisu priznali nezavisnost, tako i Srbija može da uđe u Evropsku uniju, a da ne prizna nezavisnost i to je jedini uslov koji Srbija ne može da ispuni, ne želi, niti joj to dozvoljava istorija, niti budućnost njene dece, a to je da eto, zbog jedne šargarepe dobije štap, da zbog nekog boljitka, posebno u uređenju države, ekonomiji, da izda ono za šta su milioni Srba gubili živote. Dakle, Srbija bi sâmu sebe zgazila ako bi uvela sankcije bilo kome na svetu, samo zato što ih neko drugi uvodi ili ako bi priznala nezavisnost Kosova i Metohije, samo zato što neki veliki, silni, moćni su priznali i utiču na druge da priznaju.

Kanal Cargrad i Fond Vasilije Veliki doneli su Blagodatni oganj u Srbiju po drugi put. Bili ste prisutni i  učestvovali na uskršnjoj liturgiji. Šta biste poželeli našim gledaocima, našem kanalu i da li ćete i treći put sačekati Blagodatni oganj u Srbiji?

- Prvo na ovo poslednje pitanje da Vam odgovorim. Kada jednom ustanovite običaj, a posebno u Crkvi, nemojte da ga prekidate. Dakle, ako je bilo dva puta, neka bude još dvestadva puta i ja ću sve dok mi zdravlje bude dozvoljavalo, a ne funkcija ili položaj, sačekivati taj Blagodatni oganj, zato što znam šta sačekujem. Nisu to televizijske kamere, to je jedno naše hrišćansko čudo u kome mi, Pravoslavci, posebno učestvujemo, u koje ja verujem, zato što, čovek bez vere je delimičan, nepotpun.

Što se tiče toga kako ćete Vi ovde da delujete, kakav ćete uspeh imati, sve zavisi od Vas. Vama je put otvoren, ovo je narod koji veoma poštuje, a mnogi od nas i volimo Rusiju, kao državu od koje možemo da očekujemo uvek samo dobro, kao državu koja nam neće naneti zlo. Ovde se i dan-danas u kafanama naručuju ruske romanse, ovde su ruski klasici najčitaniji ili, možda ima mnogo porodica u Srbiji u kojima se od stranih pisaca čitaju samo ruski klasici. Ovde je…ovde svaki građanin Srbije, ili barem svaki Srbin, zna barem za neki događaj koji nas povezuje, a vrlo malo je onih koji nas ne bi povezali i vrlo je mali broj ljudi koji bi za te događaje mogli nešto da Vam kažu. Put Vam je otvoren, ta ideologija da smo braća, da smo bliski, da treba da sarađujemo, to je veoma dobro i veoma prijamčivo i biće veoma prihvaćeno među građanima Srbije. Nađite meru, upoznajte naše ljude. Naši ljudi su zaista na strani saradnje sa Rusijom, ali nemaju ništa protiv da i sa drugim ljudima žive lepo i dobro. Dakle, od toga koliko je neko dobar prema nama, zavisi koliko ćemo mi da budemo dobri prema njemu. I, u ovoj poplavi zapadnih medija, koji su se tako raširili i ovim delom Evrope, blagorodno je da se pojavi i medij sa Istoka, zato što uvek treba čuti i drugi stranu, ili barem čuti dve strane. Zato Vam želim uspeh i, evo, uvek kada Vam bude trebalo mišljenje, stav, u vezi aktuelnih događaja ili u vezi nečega što je deo naše zajedničke istorije, samo se obratite. Izvor: Katehon