Pravda

U treći krug, 29. avgusta, Vuk Jeremić ulazi sa visoke druge pozicije. Srpski kandidat je, podsetimo, iz drugog kruga glasanja održanog 5. avgusta izašao kao jedini takmac za naslednika Ban Ki Muna, koji je smanjio broj negativnih glasova. Naime, u prvom krugu je dobio pet „obeshrabrujućih” glasova, a u drugom četiri. Svi ostali njegovi protivkandidati povećali su zbir negativnih glasova, uključujući i trenutno vodećeg čoveka u ovoj trci, Portugalca Antonija Gutereša. Uz Gutereša i Jeremića, u vodećoj četvorci je samo jedna žena, Argentinka Suzana Malkora, koja trenutno zauzima treću poziciju, dok je bivši slovenački predsednik Danilo Tirk na četvrtom mestu. Bugarka Irina Bokova, generalna direktorka Uneska, koja je u ovu utakmicu ušla kao jedan od favorita, posle drugog kruga se našla na petoj poziciji. Treći krug glasanja, kako očekuju upućeni u ovu trku u UN, izdvojiće četvorku među kojom treba tražiti i novog generalnog sekretara UN. Takođe je sasvim izvesno da u vodeću četvorku neće moći da uskoči niko ko je trenutno ispod pete pozicije. To znači da su praktično već posle dva kruga glasanja gotovo bez ikakvih šansi ostali Srđan Kerim, Helen Klark, Kristina Figeras, Natalija German, Miroslav Lajčak i Igor Lukšić. Kakve su šanse Jeremića u trci sa Guterešom, Malkorom, Tirkom i Bokovom? Poznavaoci prilika u UN kažu da nisu male, ali da je još sve neizvesno i da je mnogo toga u igri. Suzana Malkora, dugogodišnja šefica kabineta Ban Ki Muna je, javna je tajna, američki kandidat. NJen šef je pre nekoliko dana ponovio neformalni stav UN da bi konačno jedna žena trebalo da dođe na čelo svetske organizacije. Suzana Malkora, međutim, kako nezvanično saznajemo, nije kandidat kome bi svoj glas dale Rusija, Kina i Velika Britanija, koja, posebno posle „bregzita”, želi da se aktivno uključi u izbor za generalnog sekretara. I Rusija, takođe je javna tajna, ima „svog” kandidata – Irinu Bokovu. Ali baš zato što je „ruski kandidat” njene šanse opadaju. Kada je u pitanju Gutereš, još se ne zna kako su Rusi i Kinezi glasali njegovom slučaju. Reč je inače o najstarijem kandidatu (ima 67 godina) koji se od kandidovanja uopšte nije pojavljivao u javnosti. NJegov veliki hendikep je što ne dolazi iz neke od istočnoevropskih država, koje bi ovoga puta trebale da dobiju „svog” generalnog sekretara. A to je princip na kome će Rusija jako insistirati, možda i po cenu veta. Naravno, osim, ako u trgovini za mesto generalnog sekretara ne dobije zauzvrat nešto jako bitno, poput eventualnog ukidanja sankcija ili možda ustupaka vezanih za Siriju ili Ukrajinu. Kinezi su svojevremeno iskoristili veto, insistirajući da novi generalni sekretar bude azijski kandidat jer je na njih bio red. I tako  je izabran Butros Gali. Ostaje da se vidi kolika će biti ruska cena za eventualni ustupak odustajanja od istočnoevropskog kandidata. U ovakvoj konstelaciji snaga znatno rastu šanse Vuka Jeremića i Danila Tirka, jer bi oni mogli da predstavljaju kompromisno rešenje. Naravno, pod uslovom da se ne ostane tvrdo na poziciji da to mora da bude žena. Za Jeremića bi, kažu upućeni, bila najidealnija pozicija kada bi se posle trećeg kruga našao u „top četvorci” sa Guterešom, Bokovom i Malkorom. Sredinom septembra, kako saznajemo, trebalo bi da se održi peti krug, ali i da se izmeni princip dosadašnjeg glasanja (ambasadori pet stalnih i deset nestalnih članica SB glasaju za kandidate sa karticama na kojima piše „ohrabrujem”, „obeshrabrujem” i „nemam mišljenje”). Za glasanje za jednog od preostala četiri kandidata, stalne članice SB (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija)  imaće crvene tablice, a ostalih deset nestalnih članica bele. Iako će glasanje ponovo biti tajno, tada će sve biti mnogo jasnije jer će se znati koliko je koji kandidat dobio „ohrabrujem” ili „obeshrabrujem” crvenih tablica. Tada će se na velikom ispitu naći i Jeremić (ako se, prema očekivanjima, nađe u ovoj četvorci) jer je njegova slaba tačka, kažu upućeni, to što je Srbin, što je činjenica koja će Vašingtonu i te kako smetati. Izvor: Politika