Gde se sada nalaze, kako i zašto su otuđene i koliko su vredele tone zlatnih poluga koje su se do momenta deblokade finansija bivše SFRJ nalazile na računu Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu? Sudeći po izjavi guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, ovim pitanjima još dugo će se baviti nadležni organi u Srbiji.
- Od 46 tona zlata pohranjenih u Bazelu ostala samo još jedna tona - izjavila je guvernerka pre nekoliko dana i to je bilo sve što je ona po tom pitanju otkrila.
Brojka koju je iznela Tabakovićeva odnosi se zapravo na količinu zlata koja je pripadala bivšoj SFRJ, dok je Srbiji i Crnoj Gori sukcesijom pripalo 16,8 tona. To, naravno, ne menja činjenicu da tih zlatnih poluga, koji su činile značajan udeo u srpskim deviznim rezervama, više nema, a da je javnost ostala uskraćena na odgovor ko ih je otuđio.
U Narodnoj banci Srbije nisu previše rečiti. Kažu jedino da je srpsko zlato iz Bazela prodato između 2001. i 2002, ali ne otkrivaju kome, kako i zašto.
Navode i da je Narodna banka Jugoslavije, nezavisno od zlata iz Bazela, u drugoj polovini 2001. godine iz zemlje, takođe, iznela oko 5 tona zlatnih poluga radi njihove dorade, ali je i to ubrzo prodala na međunarodnom tržištu.
- Detalje ovih transakcija u vezi sa zlatom NBS ne može u ovom trenutku da saopštava iz razumljivih razloga - stoji u odgovoru.
Mlađan Dinkić, koji je u tom periodu bio guverner NBJ a samim tim i direktno nadležan "ne zna o čemu se radi".
- Svi podaci o kretanju deviznih rezervi Narodne banke, uključujući i zlato, su javni. Ne postoje nikakve misterije niti tajne u vezi sa tim. U doba kada sam bio guverner objavljivali smo svakog meseca podatke o kretanju zlatnih rezervi - kaže Dinkić.
Na pitanje da li se seća da su na početku njegovog mandata prodate tone zlata, on odgovara:
- Sećam se da je kada sam postao guverner Srbija imala oko 360 miliona američkih dolara u deviznim rezervama, a do kraja mog mandata one su povećane na 3,3 milijarde dolara. Inače, centralne banke prodaju zlato i prebacuju ga u deviznu efektivu, ukoliko je u tom trenutku potrebno obezbediti likvidna sredstva i ako postoje potrebe države, privrede i banaka za plaćanje prema inostranstvu.
Ni Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar privrede i privatizacije, ne seća se šta se dogodilo sa zlatom iz Bazela.
- Prvi put čujem priču i da je nestalo i da je prodato - tvrdi Vlahović.
Prema podacima za kraj jula 2016. godine, Narodna banka Srbije raspolaže sa oko 18,5 tona zlata, što ukupno čini oko 7,5% deviznih rezervi. Od toga se jedna tona nalazi na računu NBS u inostranstvu, odnosno u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu. Kako kažu, to je stanje od 2006. godine, kada je Crnoj Gori "isplaćen" pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o pitanjima sukcesije. Ostatak deviznih rezervi u zlatu čuva se u trezorima NBS. Izvor: Blic
