Pravda

Angela Merkel je izjavila da ne postoji veza između terorista i migranata, odnosno da terorizam nije u EU stigao sa migrantima. Šta to znači? Šta će biti sa Evropom? Merkelova je u takvoj situaciji da i nema šta drugo da kaže. Celokupna politika Nemačke, a i mnogih drugih zemalja EU, bila je usmerena na to da se stvori ogromna izbeglička dijaspora arapskih i avganistanskih migranata. Zato ona sada – kada joj se sve to vratilo kao bumerang – ne može da prizna da je cela njena politika bila pogrešna. Zato mora da govori takve neozbiljne stvari i da se na taj način nekakko opravdava. Ona i ne zna i ne bi umela da se opravda na neki drugi način. Zbog čega je Nemačka primila ovoliko migranata? Zbog čega joj je to bilo potrebno? To je plod njihove ideologije koja podrazumeva - postojanje poroznih granica i rasplinutih nacija i nacionalnih ideja. Ovo je veoma važno iako u svemu postoji i pragmatični interes Nemačke kojoj je potrebna nova radna snaga. Da, Nemačka je želela radnu snagu, ali se ne sme smetati sa uma da i u Berlinu i u Briselu vladaju ljudi čija je ideologija dogmatizovana. Nedavno sam razgovarao sa liderkom Bugarske socijalističke partije, Kornelijom Ninovom. NJu je prethodni lider te partije, Stanišev, koji je postao lider Evropske socijalističke partije, poveo sa sobom u Brisel. Na susret sa poslanicima-socijalistima. Ne želim da govorim u njeno ime, ali evo samo jednog utiska Ninove: „Ti ljudi žive van vremena i prostora“. Ukazujem na ovo zato što mi još imamo romantične predstave o Evropi – onakvoj kakva je bila 50-ih i 60-ih godina, a ona je idejno veoma dogmatizovana i veoma surova prema svemu što se ne podudara sa njenim idejnim postulatima. A da li je ta ideologija evropska? Otkud se pojavila ta zaraza da Nemci prestaju da budu Nemci, a Italijani – Italijani? U vezi sa tim, ne smemo zaboravljati englesku revoluciju i Veliku francusku revoluciju čije ideje su veoma bliske današnjim. Ali, značajnu ulogu u svemu su odigrale i Sjedinjene Države koje su Evropi nametale i nameću svoju ideologiju. U toj ideologiji su SAD „Novi Izrael“ i mesijanska država. A taj „mesija“ je veoma pomogao pobornicima tih istih ideja u EU da slome – tradiciju, nacionalne posebnosti i nacionalne interese, veru i duh. Uz pomoć i podršku Amerikanaca to se u EU lomilo i lomi snagom koju Evropejci bez SAD ne bi imali... Progonjeni, koji su u svoje vreme emigrirali u današnju Ameriku, vratili su se iz kao oni koji progone... Agenti FBI u civilu su danas došli kod Donalda Trampa. To je procedura predviđena zakonom: da se kandidati za predsednika SAD upute u najvažnije stvari koje se tičnu nacionalne bezbednosti. Tramp je potom rekao da ništa novo nije čuo i da mu je bilo dosadno. Zašto se to radi? Šta se zapravo događa u Americi? Ko je Tramp? Tramp je pojava koja govori o moćnoj krizi u kojoj se SAD nalaze. On je predstavnik bele i srednje bogate Amerike i onih koji su malo ispod i malo iznad toga. On je Jenki, klasični Amerikanac. A to što se on izborio da bude kandidat za predsednika države – to je dosad bilo nezamislivo. Pre njega je jedini nemisionarski Amerikanac na vrhu bio – katolik-vernik DŽon Kenedi. Šta kažete za Trampove stavove o NATO? On o NATO govori kao normalan čovek. On ne iznosi ništa genijalno. On zaista govori kao normalni Amerikanac koji shvata da američki vladajući krugovi- zajedno sa internacionalnim, sa kojima su decenijama povezani – deluju tako da je njegova zemlja izgubila sopstveno lice zbog ambicije vašingtonskih i nadnacionalnih krugova da vladaju celim svetom. Većini Amerikanaca se ne sviđa što se SAD mešaju u stvari jugoistočne Azije ili Rusije, što se vlast ne bavi problemima same Amerike. Znači li to da su za Trampa američki nacionalni interesi važniji od liberalne ideologije kojoj se žrtvuju celi narodi? Trampa možemo smatrati realistom i američkim nacionalistom. Pojavile su se vesti da SAD premeštaju nuklearno oružje iz Turske u Rumuniju. Istovremeno: da se Rusiji nudi mogućnost da u Turskoj razmesti svoje vojnike... Jesmo li mi ovo na pragu globalnih promena? Ako se ima u vidu taj region, odgovor može biti – da. A što se tiče naših trupa u Turskoj – to nije ozbiljno jer sudbina Turske nije baš jasna, a perspektiva i Turske i Erdogana je i komplikovana i teška. Ovo važi čak i za jedinstvo Turske. Jer, stigle su vesti o novom terorističkom aktu u toj zemlji, a po proceni RISI - to je tek početak. Turska će još godinama, po svemu sudeći, biti zona nestabilnosti. Ozbiljne nestabilnosti i to – sa njenim mogućim prerastanjem i u građanski rat, što može dovesti čak i do raspada zemlje.     Dobro je što smo izašli iz ćorsokaka koji je nastao zbog obaranja našeg aviona u Siriji. Ali, mi smo samo izašli iz tog ćorsokaka, a nekih ružičastih perspektiva nema. Raznoglasja sa Ankarom povodom najvažnijeg pitanja – a to je Sirija – nisu nestala. Štaviše, Turska povodom Sirije još učestvuje u raboti koja u suštini vodi raspadu te države. Na tri ili četiri dela. Na teritoriji Sirije su i dalje turski instruktori, pa i diverzanti. Erdogan je pošao protiv Asada, a sada mu je teško da „ubaci u rikverc“. To je u politici uvek najteže. Takav problem ima i Merkelova. Situacija za Erdogana kajnje složena i krajnje teška. NJemu nema povratka Amerikancima. On je već video šta je bilo sa Sadamom, Miloševićem, Gadafijem. On je shvatio da ga mogu i ubiti, čak i sramno – obesiti u kakvom podrumu... Izvor: fakti.org