Pravda

Piše: Aleksandar Pavić Otkud tu američki ratni avioni? Zvao ih Asad lično, odnosno zvanični Damask, na isti način na koji je pozvao ruske snage? Naravno da ne. Kao što znamo iz ličnog iskustva, Amerikancima, tim ljubiteljima pravne države i prava uopšte, ne treba pozivnica od legalnih vlasti bilo koje zemlje da bi vojno intervenisali u njoj. Oni preziru takve pozive. Jer, kao što je u hodnicima Pentagona Vesli Klarku odbrusio tadašnji američki ministar odbrane Donald Ramsfeld, neposredno posle napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001: „Niko nama neće govoriti kada i gde ćemo da bombardujemo“. Dakle, američki avioni su nelegalno patrolirali nad severom Sirije radi zaštite neutvrđenog broja američkih specijalaca koji su tu sudelovali sa lokalnim kurdskim snagama. Naravno, ni američke specijalce nije pozvala legalna sirijska vlada u Damasku, tako da su i oni tu bili „ilegalci“. Što, naravno, nije sprečilo Pentagon da zapreti da će oboriti ne samo sirijske, već i ruske avione za koje se bude smatralo da „ugrožavaju“ američke specijalce-ilegalce. U ponedeljak 22. avgusta, glasnogovornik Pentagona, Piter Kuk, izjavio je: „I dalje preporučujemo sirijskom režimu da se drži dalje od ovih oblasti“. Odnosno, od oblasti u kojima američke snage nezakonito deluju, kao uljezi. „Branićemo naše ljude na terenu, i uraditi ono što je potrebno da bi ih odbranili,“ nastavio je Kuk, objašnjavajući da to nije „zona zabranjenog leta“, ali da bi „za sirijski režim ipak bilo preporučljivo da izbegava područja u kojim koalicione (tj. američke i pro-američke) snage deluju“. U prevodu sa amerikanskog: „Nemoj slučajno da reaguješ dok ti vršljam po kući“. Odnosno: „Samo zato što vam nismo zabranili letove iznad vaše sopstvene zemlje ne znači da nećemo srušiti vaše avione ako se drznu da polete iznad sopstvene teritorije da bi dejstvovali protiv naših aviona, koji se inače tu nalaze nelegalno“. Još gore, slično upozorenje važilo je i za ruske letilice: „Ako bi one ugrozile američke snage, mi uvek imamo pravo da branimo naše snage“, razjasnio je Kuk. Da sumiramo: Amerikanci su ocenili da njihovi ratni avioni, koji su u Siriji nelegalno, bez ikakvog pravnog osnova ili poziva tamošnje vlade, imaju pravo da ruše avione legalne sirijske vlade. I ne samo njih – već i avione Ruske Federacije, koji su tu takođe legalno, na osnovu poziva već pomenute legalne sirijske vlade. Možda je u međuvremenu, iza kulisa, možda čak i na vrućoj liniji Kremlj-Vašington, razum ipak, bar privremeno preovladao, s obzirom da je, prema Sputnjiku, u utorak, 23. avgusta, glasnogovornik Stejt departmenta Mark Toner pokušao da se na neki način ogradi od situacije: „Naše snage nisu zapravo istinski umešane u dejstva u toj oblasti“, odnosno oblasti Hasake na severoistoku Sirije.[iv] Drugim rečima, Toner je pokušao da zabrinutoj svetskoj javnosti objasni da je devojka samo malo trudna, da američki specijalci-ilegalci, zarad kojih je samo koji dan ranije američko vazduhoplovstvo bilo spremno da rizikuje čak i svetski konflikt, zapravo možda i nisu tu. Ovo je sve, naravno, igranje vatrom. Na prvom mestu, zbog opasnosti od direktnog sukobljavanja ratnih avijacija dve vodeće svetske nuklearne sile, SAD i Rusije, na nebu iznad Sirije. Na drugom, zbog činjenice da Amerikanci očigledno podstiču Kurde na severu Sirije da zaokruže svoju teritoriju, koja bi, pod minimum stekla autonomni status unutar Sirije, a faktički bila država-u-državi. Naravno, sa američkim vojnim bazama. I to tik uz granicu sa Turskom, u kojoj i sama pomisao na bilo koji oblik kurdske državnosti unutar ili na domak turskih granica izaziva histeriju. Ali ne samo u Turskoj. Jer, kao što je već ukazano u članku od 20. jula na FSK: „Dan posle neuspelog prevrata u Turskoj, Ali-Akbar Velajati, šef Centra za strateške studije Veća za verifikaciju politike Islamske Republike Iran, izjavio je za iransku državnu agenciju IRNA da SAD rade na formiranju ‘drugog Izraela’ u regionu. Reč je o nezavisnom Kurdistanu, koji bi obuhvatio Kurde iz Sirije, Iraka i ‘drugih država’ (u šiitskom Iranu živi 4-5 miliona Kurda, uglavnom sunita), koji bi bio pod američkim pokroviteljstvom“. Dok se sve ovo dešava, dok Amerikanci pokušavaju da legalizuju svoju okupaciju dela Sirije, Rusi, po običaju, pokušavaju da izdejstvuju kakvo-takvo primirje, pre nego što razne budale i psihopate odvedu stvar predaleko. Mada su očigledno već i otišle predaleko. Jer, Ameri na sve načine pokušavaju da razbiju (još jednu) državu, uz pomoć onih (Kurda) koji smrtno ugrožavaju susednu državu (Tursku), koja, opet, gomila vojsku na granici. Da, Amerikanci jesu „nezamenjiva nacija“, ali ne onako kako je to zamišljala Medlin Olbrajt. Nezamenjivi su u smislu da nema tog rata koji se započinje bez njihovog posrednog ili neposrednog mešanja. A u Siriji se baš trude… Izvor: Fond strateške kulture