Lider srpskih radikala, koga je posle više od 12 godina provedenih u pritvoru u Sheveningenu Haški sud oslobodio svih optužbi, iskoristio je poslednje skupštinsko zasedanje da iznese pomenutu ideju. Šešelj je kazao da je situacija u kojoj se nalaze optuženi i osuđeni u Hagu stravična i dodao: „Među njima više niko nije zdrav. Od onih koji su sad u zatvoru, možemo da očekujemo samo u limenom odelu da se vraćaju.”
Šešelj je rekao: „Uslovi su najgori onima koji su otišli na izdržavanje kazne. Niko ih posetio nije. Država daje minimalni iznos za one koji su u Sheveningenu. Za one koji su otišli na izdržavanje država ne daje ništa, osim jedne ili dve karte godišnje za posetu. Smisao ove komisije bio bi da povremeno obilazi sve Srbe haške zatočenike i da se na licu mesta uverava o uslovima koji vladaju u tim robijašnicama. Onda, naravno, redovno da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini i da preduzima adekvatne mere pred državnim organima da se njihov položaj koliko-toliko popravi. Posebno da se iniciraju nadležni državni organi da obnove zahtev da svi haški osuđenici ovde u Srbiji robijaju.” Šešelj je kazao i da bi trebalo da dvojica, od kojih je jedan decenijama živeo u Srbiji, dobiju srpsko državljanstvo. Obojica su, prema njegovim rečima, dobijali poziv za glasanje na izborima u Srbiji. Državljanstvo je važno, kako je rekao Šešelj, u slučaju da Savet bezbednosti UN odluči da ih pošalje na izdržavanje kazne u svoju zemlju, jer bi njih poslali u Zenicu.
Maja Gojković, predsednica parlamenta, rekla je Šešelju da poslovnik ne dozvoljava osnivanje novog odbora i posavetovala ga: „To bi moglo da bude u skladu sa članom 44 poslovnika, koji predviđa osnivanje pododbora ili radne grupe u okviru nekog od postojećih odbora. U ovom slučaju, to je Odbor za pravosuđe, on može to da razmotri i, eventualno, usvoji vaš predlog, ako bude bilo razumevanja kod drugih poslanika.”
Prema pomenutom članu poslovnika, „odbor može, iz reda svojih članova, obrazovati pododbor za razmatranje pojedinih pitanja iz svog delokruga rada i pripremu predloga o tim pitanjima, a predsednik odbora može obrazovati posebnu radnu grupu”. Poslovnik precizira da „pododbor, odnosno radna grupa, obavlja poslove za potrebe odbora i ne može samostalno da istupa, osim ako nadležni odbor drukčije odluči”.
Predsednik Odbora za pravosuđe Petar Petrović (JS) kaže da je spreman da prihvati predlog, ukoliko on stigne od Gojkovićeve i bude adekvatno obrazložen. Gojkovićeva je, međutim, samo objasnila Šešelju kako može da pokuša da realizuje ideju koju je izneo, a predlog bi trebalo da podnese SRS u samom odboru.
Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS-a i član odbora, za „Politiku” kaže: „Država već brine, u skladu s važećim propisima, o pravima haških optuženika, kao i osuđenih lica i članovima njihovih porodica. Šešeljev predlog ima dnevnopolitički karakter.”
Balint Pastor (SVM), član odbora, kaže da je pododbor forma koja može da funkcioniše, pošto su i u ovom skupštinskom sazivu formirana takva tela. On, međutim, dodaje: „Uvođenje novog odbora je nemoguće bez izmene poslovnika. Da li će da se formira pododbor, stvar je političke odluke. Ukoliko se postigne dogovor o formiranju pododbora, možemo to da podržimo, ali nismo zainteresovani za članstvo u njemu.”
Nataša Mićić (LDP), član odbora, kaže da će se LDP o predlogu izjasniti kad on bude podnet i kad ga vide, ali i dodaje: „Koliko je meni poznato, postoji u vladi Savet za saradnju s Haškim tribunalom, koji se tim bavi, ali, u svakom slučaju, sačekaćemo da vidimo predlog, pa da se izjasnimo”. Slično reaguju i u Pokretu „Dosta je bilo”, a Dušan Pavlović, član odbora, kaže: „Nismo još ništa dobili. Kad dobijemo predlog na sednici, izjasnićemo se.”
Šešelj: Božović me je lovio u Hagu
Kad je Šešelj obrazlagao zašto predlaže osnivanje komisije, naprednjaci su mu iz klupe dobacivali da su njega državni predstavnici hteli da posete u Hagu, ali da je on to odbijao. Šešelj im je na to odgovorio: „Slali ste vi meni neke deputate, pa nisam hteo da razgovaram. Rekao sam – igram šah, to mi je važnije. Čim ste došli na vlast, razleteli ste se da pokažete brigu, pa je išao ministar pravde, pa Tomin savetnik Oliver Antić. Došli, popričali i otišli. U stvari, imao sam utisak da su samo mene lovili tamo. Na prepad me ulovi, kako se zove onaj što je bio državni sekretar u MUP-u? Ja zvao konzula da mi overi neki potpis, kad on iskoči. Ko si ti? (Vladimir) Božović, kao najrođeniji da smo pozdravlja se. Koji Božović? Kaže – znamo se. Nikad se u životu nismo sreli. Ne mogu reći šta sam mu sve posle na to rekao. Nije se on time hvalio.”
Izvor: Politika
