O nestanku poluga prvi put se pre nekoliko dana oglasila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, koja je rekla da je od 46 tona zlata, koje su se nalazile u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu, ostala samo 1,01 tona. Ona je rekla da će tu misteriju „rešiti ozbiljni i odgovorni ljudi“.
Šešelj je, takođe, naveo i da je pronevereno 75 miliona dinara državnih para za pokrivanje štete u zatvorima u Nišu i Zabeli preko „Dunav osiguranja“, iako osiguranje nije podrazumevalo štetu od pobune, a taj novac kasnije je potrošen na stanove.
Gde je 100 miliona $
- Imamo podatak da se nešto slično desilo sa zlatom iz Deviznih rezervi, koje je držano u Beogradu, i da je 4. novembra, posle oružanog zauzimanja NBS, Dinkić uputio zahtev da se 1.200 kg zlata koje je zatečeno proda na svetskom tržištu, a za to nije bilo razloga. Po Labusovom nalogu zlato je prodato na Londonskoj berzi. To su dva glavna kriminalca koja su opljačkala SRJ - naglasio je Šešelj. On je kazai da se tadašnji državni vrh više nikome nije pravdao gde su te pare, ni koliko je zlata izvezeno.
- Pre toga, 5. oktobra pojavilo se povećanje deviznih rezervi SRJ za oko 100 miliona dolara. To znam jer sam tada bio potpredsednik republičke vlade zadužen za privredu i finansije. Slobodan Milošević je bio u poseti Kini i kineska vlada mu je tada stavila na raspolaganje 100 miliona dolara s klauzulom da se vrati kad budemo mogli, i to bez kamata. To je dosmanlijski režim zatekao, a šta su s tim uradili to tek treba da se vidi - poručio je Šešelj i dodao da je Dinkić upozoren da je to krivično delo.
- Preko Labusa i Tatjane, žene Mlađana Dinkića, koja je tada bila šef kabineta potpredsednika vlade SRJ, vršen je pritisak na zaposlene u Ministarstvu za spoljnu trgovinu, a 8. novembra 2000. potpisana je prodaja.
Uloga Eksim banke
Pod brojem SP 224/2000 odobren je izvoz pomenutih 1.200 kg zlata na Londonskoj berzi, koji je potpisala tadašnja načelnica za spoljno-trgovinski sistem LJiljana Antonović, koja je jedina prihvatila i imala pravo to da potpiše, jer su ostali odbili - pročitao je Šešelj podatke. Vrednost zlata na Londonskoj berzi bila je 12 miliona funti.
- Tih 12 miliona transferisano je u Moskvu, u banku koja je potom preimenovana u Eksim banku, jedno od čvorišta pranja novaca, preko koje su se završavali prljavi poslovi u SRJ - objasnio je on i dodao da je Dinkić veliki deo deviznih rezervi prebacio upravo u Eksim banku.
Ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da u Srbiji nisu transparentni podaci.
- Nasledili smo od Jugoslavije jednu količinu zlata, koja je bila u Bazelu. Koncesijom je deo pripao drugim državama bivše SFRJ, a nešto je ostalo Srbiji. Nešto je prodala Narodna banka i, konačno, rezerve su se do danas znatno smanjile - objašnjava on kretanja državnog zlata.
Izvor: Kurir