Iako je državni vrh Srbije najavio da se neće mešati u unutrašnja pitanja Republike Srpske i BiH, sve su glasnija zalaganja međunarodnih zvaničnika da Aleksandar Vučić odvrati Milorada Dodika od referenduma o Danu RS. Doris Pak, doskorašnja poslanica Demohrišćanske partije Nemačke u Evropskom parlamentu, smatra da bi izjašnjavanje zakazano za 25. septembar bilo kršenje Dejtonskog sporazuma i da bi pogoršalo odnose u regionu. Upravo to bi, prema njenom mišljenju, premijer Srbije trebalo da predoči „svom prijatelju” – predsedniku RS. Isti apel Vučiću, uz identične argumente, izneo je i izvestilac EP za BiH Kristijan Dan Preda, ukazujući da „Srbija ima značajnu ulogu u stabilizaciji BiH”.
„Molim premijera Srbije da interveniše i ubedi svog prijatelja (Dodika) da referendum nije dobra stvar”, rekao je Preda.
Da li će Vučić, kao predsednik vlade države koja je jedan od garanta „Dejtona”, u narednih mesec dana ipak popustiti pod ovim porukama evropskih partnera i ubediti Dodika da odustane od izjašnjavanja o 9. januaru kao Danu RS – pogotovo kada se zna da je srpski premijer već imao više nego uspešnu posredničku ulogu da Republika Srpska prihvati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za Bosnu i Hercegovinu? Polovinom jula organizovao je zajednički sastanak predsednika RS i nemačkog ministra poljoprivrede Kristijana Šmita na kome se razgovaralo kako da se nadoknade gubici koje će Bosna i Hercegovina imati zbog potpisivanja SSP. Dodik je posle tog sastanka zahvalio Vučiću i rekao da će u ime RS da potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da ovog puta Vučić ipak neće neće morati da ubeđuje Dodika da promeni stav prema referendumu 25. septembra. Kako objašnjava ovaj politikolog, tema predstojećeg referenduma nije toliko značajna sama po sebi i više je simboličnog karaktera. S druge strane, namere da se izjašnjavanje spreči, dodaje on, potiče od onih koji u tome vide najavu nekog budućeg refrenduma i „ne žele da RS odlučuje o takvim pitanjima”.
Slično razmišlja i Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, koji iznosi stav da zapadni pritisci na Beograd i Banjaluku imaju dva cilja.
„S jedne strane, testira se kredibilitet rukovodstva RS da istraje u zaustavljanju dvadesetogodišnjeg urušavanja njenih nadležnosti. Ukoliko Banjaluka ponovo popusti, taj proces će se samo nastaviti i intenzivirati. S druge strane, ukoliko sagledamo i pritiske iz Zagreba i Prištine, koji su jasno koordinirani iz centara van regiona, uočljivo je testiranje Vlade Srbije na početku njenog mandata, i to u dva pravca: koliko je spremna da istrpi provokacije i pritisne aktere na koje realno ima uticaja, uključujući i rukovodstvo RS”, napominje Mitić.
Ni sama Doris Pak, prema sopstvenim tvrdnjama, ne veruje da će Vučić zbog pitanja referenduma rizikovati da poremeti svoje odnose sa Dodikom. Verovatno je imala na umu izjavu premijera Srbije, koji je prošlog petka kazao da predstavnici Beograda „nisu ovlašćeni, niti mogu da prenose bilo kakva mišljenja o onome što se dešava na teritoriji drugih država”. Možda njen optimizam ne bi splasnuo da se povela za prekjučerašnjom izjavom predsednika Tomislava Nikolića da se Srbija neće mešati u referendum koji je u rukama RS i njenih građana, ali uz poruku Srpskoj da vodi računa i o „širem kontekstu”, to jest „raspoloženju država koje odlučuju o našoj sudbini”.
No ipak, ako se gleda na taj „širi kontekst”, Vučić je pre nešto više od godinu dana zamolio Dodika da odustane od namere da sprovede referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Uprkos ovakvom iskustvu, Trapara napominje da je prošle godine posredi bilo ipak značajnije referendumsko pitanje koje se ticalo toga da li će RS imati pravosuđe.
„Sada je reč o prevashodno simboličkom izjašnjavanju oko jednog datuma i mislim da će predstojeći referendum proći, a da ako EU pokuša da ubedi Beograd da odvrati Dodika, neće u tome uspeti”, zaključuje Trapara.
„U suprotnom, ako bi Beograd „iskoristio sopstveni autoritet da dodatno oslabi Banjaluku, napravio bi sebi medveđu uslugu, jer bi u budućnosti zahtevi bili još teži”, smatra Mitić.
I sam Dodik je juče izjavio da će referendum biti održan kako je planirano, izrazivši uverenje da „međunarodni faktor ili Ustavni sud BiH u ovom slučaju neće podleći političkim pritiscima”. Time je lider RS reagovao na najavu bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da će pred Ustavnim sudom BiH podneti zahtev za rešavanje spora između Sarajeva i Banjaluke i tražiti privremenu meru zamrzavanja održavanja referenduma. Najviša pravosudna instanca je inače prošle godine ocenila izjašnjavanje o Danu RS neustavnim.
S druge strane, hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović smatra da ni ta odluka Ustavnog suda ne umanjuje mogućnost da se RS izjašnjava o svim pitanjima od interesa za nju. Trapara taj stav objašnjava time da Hrvati ne vide u eventualnom izglasavanju 9. januara za Dan RS ugrožavanje svojih interesa.
„Štaviše, interesi bosanskih Hrvata donekle se poklapaju s interesima RS. Stoga bi ih Banjaluka verovatno podržala da dobiju svoj entitet”, zaključuje Trapara.
Takođe, Dragan Čović je, prema mišljenju Aleksandra Mitića, svestan da se u ovom slučaju radi o „još jednom preterivanju Sarajeva”, jer je „za bošnjačke lidere svako suprotstavljanje urušavanju RS akt secesije, a takvo njihovo ponašanje se više od dvadeset godina ohrabruje i podržava u Vašingtonu, Briselu, Berlinu i Ankari”.
Izvor: Politika
