Mada se lider hrvatskih socijaldemokrata u izbornoj trci izdvojio neprimerenim uvredama na račun Nikolića i Vučića, to ne znači da Srbija nije omiljena tema i njegovih glavnih rivala, HDZ-a. Zbog toga se nameće pitanje da li je za buduće odnose Beograda u Zagreba bolje da posle 11. septembra na čelu nove hrvatske vlade bude Zoran Milanović ili Andrej Plenković.
Da li Milanović – za koga je, prema tvrdnji Demokratskog saveza Srba, na proteklim izborima glasalo oko 60.000 Srba, verujući da daju glas levičaru, a koji je pre nekoliko dana Srbiju nazvao „šakom jada”, a potom u petak u Dubrovniku rekao da s Nikolićem i Vučićem „nema uzajamnog poštovanja, niti dobrih odnosa” – ili Plenković, vođa „hadezeovaca”, koji je poručivao da „Srbija mora da doživi katarzu”?
Inače, kad su ova dvojica političara nedavno u TV duelu „lomili koplja” upravo na Srbiji, Milanović je prozivao HDZ i odlazećeg ministra Miru Kovača zbog zakona o regionalnoj jurisdikciji, a Plenković mu uzvraćao da vlada kojoj je on bio na čelu nije učinila ništa da pomogne u akciji na osnovu koje je usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji.
Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative, smatra da je za srpsko-hrvatske odnose ipak možda bolje da pobedi HDZ, i to ako bi se ta stranka s Plenkovićem vratila na poziciju desnog centra, onako kako je to svojevremeno uradio Ivo Sanader.
„Očito je, posle najnovijih Milanovićevih izjava, kojima je sebi dao ’jedan ogromni autogol’, a i onih prošlogodišnjih ’šaraj malo’, on nije prijemčiv za saradnju, a raniji HDZ (s Tomislavom Karamarkom) je pokazao da je još gori, pa ostaje jedina nada da će Plenković biti drugačiji”, kaže Popov.
Političari se, kako objašnjava, menjaju u skladu sa situacijom i nečim što je „iza zavese”, pritisaka sa strane, iz Berlina ili Brisela, recimo. „U tom smislu moguće je da se u Hrvatskoj stvari vrate u normalu”, naglašava on i dodaje da je u EU situacija sada najradikalnija u Hrvatskoj i u Mađarskoj i da to prelazi granice koje se mogu tolerisati. „Mislim da su već stigla neka upozorenja, ako nisu, stići će, sigurno. Verujem da će Plenković voditi računa o tome”, kaže on.
Popov podseća i da su srpsko-hrvatski odnosi ranije bili koliko-toliko u normali, posebno u vreme predsednika Ive Josipovića i umerenog „hadezeovca” Sanadera, ali da su upali u ćorsokak 2012, kada je SNS došao na vlast u Srbiji. Tada je, kako objašnjava, za Milanovića i SDP, koji je predvodio Kukuriku koaliciju, sadašnja srpska politička garnitura bila neprihvatljiva, pa je došlo do zahlađenja odnosa, doduše „ne u ovoj meri kao što je sada”.
Međutim, pre početka predizborne kampanje u Hrvatskoj, kad je Karamarko počeo da radikalizuje političku scenu i taj HDZ otišao krajnje udesno, bilo je očekivano, kao što se ranije dešavalo, da će se dve patriotske stranke, HDZ tamo i SNS ovde, bolje razumeti nego suprotne opcije. To se, uostalom, moglo zaključiti i po tome što je premijer Vučić uputio čestitku Karamarku odmah posle izbora. Ali, taj HDZ je potom otišao predaleko, pa je sastav hrvatske vlade čak „produbio” politiku, rehabilitujući i ustaštvo i NDH, zahlađujući odnose prema Srbiji. Videlo se, zapravo, da s takvim HDZ-om nije moguće normalizovati odnose.
Analitičar Dragomir Anđelković, pak, kaže da za Srbiju suštinski nije bitno ko će pobediti. „Svaka politička partija je samo odraz javnog mnjenja. A hrvatsko javno mnjenje je većinski antisrpsko. Otud, ko god da je na vlasti, on će samo taktizirati, ali i ti ljudi su odraz društvene klime koja postoji u Hrvatskoj, koja je nabijena mržnjom prema Srbima. Političari se tome dodatno prilagođavaju, marketinški, kako bi izvukli što više poena”, smatra Anđelković.
A povodom ocene da se HDZ promenio i da Plenković nije Karamarko, kaže: „Isto su govorili i za Milanovića kad je ranije dolazio na vlast, da donosi novi odnos Hrvatske prema regionu i da su socijaldemokrate evoluirale u odnosu prema Srbima, a sad vidimo da nije tako”.
Stava da bi eventualno Milanovićevo izvinjenje Srbima „samo njemu olakšalo poziciju, a ne bi poboljšalo odnos prema nama”, Anđelković je mišljenja da bi Srbi u Hrvatskoj „trebalo da se okrenu srpskim strankama, uz sve mane koje te partije imaju, jer glasajući za hrvatsku levicu ili desnicu glasaju samo za drugačije stilizovani antisrpski pogled na svet”.
Rekavši da je apsolutni prioritet evropske politike da se baviš sobom i svojim utapanjem u Evropu, a onda i da gradiš pozitivne odnose sa susedima, hrvatski analitičar Denis Kuljiš veruje da će se situacija između Srbije i Hrvatske smiriti ako vladu ne bude formirao Milanović, a u slučaju da se to dogodi, odnosi će krenuti „nepredvidivim tokom”.
Naglašava da su svi ljudi koji će u HDZ-u kreirati spoljnu politiku „briselski kadrovi”, od Plenkovića, koji je bio poslanik EP, pa nadalje. S druge strane, ističe da je raspirivanju „vatre” s hrvatske strane najviše doprineo ministar Kovač, „koji je pre svega eksponent Karamarkove grupacije u HDZ-u” i da je on sada „prošlost”.
Izvor: Politika
