Pravda

Iako se o tome malo zna i govori, američka korporacija s najgorim imidžom na svetu uveliko je prisutna i u Srbiji. NJen ugled u javnosti mogao bi da postane još gori ako bi se, kako ovih dana ponovo najavljuje „Blumberg”, spojila s nemačkim pandanom, „Bajerom”. Od dva ozloglašena proizvođača semena i pesticida, za koje se veruje da izazivaju kancer, uništenje životne sredine i propast brojnih poljoprivrednika, nastao bi gigant koji bi vršio još veći uticaj da se pređe na GMO. Za „Monsanto” se vrlo dobro zna još otkako je (s drugim kompanijama) proizveo agens oranž korišćen u Vijetnamu. Američka vojska je posipala superotrovni herbicid da bi uništili vegetaciju u kojoj su se skrivale neprijateljske trupe, uzrokujući rak, fizičku deformisanost i mentalne poremećaje kod stanovnika Vijetnama, ali i kod sopstvenih vojnika. Kada je osnovana 1901, korporacija je proizvodila veštački zaslađivač saharin, da bi danas njen zaštitni znak bili herbicidi i obično i genetski modifikovano seme soje i kukuruza. Smrtni je neprijatelj „Grinpisa” i ostalih grupa za zaštitu planete koje redovno organizuju marševe protiv „Monsanta”, smatrajući da njegov biološki inženjering izaziva rak i druga oboljenja. GMO seme i pesticidi sa žigom ove firme dovode se u vezu s tumorima, disfunkcionalnošću endokrinog sistema, oboljenjima srca, pluća i nervnog sistema. Mnogi Amerikanci ne mogu da podnesu ovu kompaniju ni zbog toga što pod krinkom zaštite intelektualne svojine primorava mušterije da njeno seme kupuju svake godine. U suprotnom, sudske kazne su oko 100.000 dolara koje za farmere znače finansijsku propast, a za „Monsanto” prihode koji znatno doprinose njegovoj godišnjoj zaradi od oko 11,7 milijardi dolara. Kada jednom sklopite posao s ovom firmom, ulazite u njen začarani krug. Seme u koje su veštački ubacivani geni (bakterija, na primer) „programirano” je tako da dobro podnosi herbicide (možete da prskate koliko hoćete bez straha da ćete osim korova oštetiti i usev) i da je kompatibilno upravo s „Monsantovim” pesticidima, čime kompanija osigurava prodaju ne samo semena (koje morate da kupujete do kraja života) već i svojih drugih proizvoda. Ova firma ima filijale u više od 60 zemalja sveta, uključujući Srbiju i zemlje iz regiona: Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku. Kako kaže Brendon Mičener iz evropskog ogranka „Monsanta”, u Srbiji prodaju pesticid i tradicionalno seme koje do nas stiže pod markom „dekalb”, ali ne i GMO. „Ne prodajemo GMO seme u Srbiji, nikada to nismo radili i nemamo planove za tako nešto. Prodajemo samo tradicionalno seme u Evropi s izuzetkom pojedinih regiona Španije i Portugalije”, objašnjava Mičener. Glifosat, glavni sastojak njihovog pesticida, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije je „verovatno kancerogen” dok je jedna studija Harvarda istakla da je glifosat „povezan s rakom kod pacova i miševa i da su eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali da izlaganje glifosatu može da ošteti DNK”. U SAD, 80 odsto semena kukuruza i 90 odsto semena soje su marke „Monsanto”. Ova firma i „Bajer” zaslužne su i za 70 odsto pamuka koji se uzgaja u SAD. Kad bi se spojili, analizira Si-En-En, imali bi gotovo monopolski položaj koji bi značio više cene semena, pritisak da svi prelaze na GMO i nedostatak podsticaja za stvaranje tradicionalnih hibrida koji nemaju veze s genetskim inženjeringom. GMO seme danas je već skuplje za 140 odsto u odnosu na 2001. Oko 90 odsto semena kukuruza, soje, pamuka i uljane repice u SAD je GMO. Dva američka giganta za proizvodnju semena, „Dai” i „Dupont ” već su se stopila u jedan. Oko 60 odsto svetskog tržišta semenima drže švajcarski Sindžent (sada u vlasništvu kineskog „Kemčajna”), „Bajer”, nemački BASF, „Monsanto” i spojeni „Dai” i „Dupont”. U Evropskom parlamentu pokrenuto je nekoliko inicijativa protiv nemačkog preuzimanja američke korporacije uz tvrdnje da bi novi gigant imao dominantnu poziciju na tržištu semena EU i da bi i suzio izbor u već koncentrisanoj industriji. NJihovi zajednički prohodi bi iznosili 67 milijardi dolara godišnje što je znatno više od BDP brojnih zemalja pa dosta govori o uticaju multinacionalnih kompanija. Direktor ove korporacije Hju Grant (zove se kao i slavni glumac) kazao je „Ekonomistu” da bi svet trebalo da bude zahvalan „Monsantu” jer GMO dovodi do većih prinosa i boljih sorti, poput one otporne na sušu. Planeta bi mogla da zaboravi na plan da do 2050. udvostruči proizvodnju hranu uz sve manje vode i poljoprivrednog zemljišta da nema nas, poručio je Grant. Podržava ih i Bil Gejts koji smatra da su tehnologijom koja im je dozvolila da poželjni gen (a on može dolaziti i od sasvim drugačije vrste) ubace u seme izveli poljoprivrednu revoluciju u Africi. „Monsantov” izum je i soja s „ubrizganim” omega tri kiselinama, mada se kritičari pitaju zašto ljudi jednostavno ne bi jeli ribu umesto soje sa veštački dodatim genima omega tri kiselina. Ili, zašto ne bi njihovi zaposleni jeli i pili ono što proizvode jer, kako je svojevremeno javio „Independent”, kantina u jednoj „Monsantovoj” filijali u Velikoj Britaniji služi isključivo genetski nemodifikovanu hranu i piće. Izvor: Politika