Piše: Aleksandr Dugin Ali razlikujem Evropu i Zapad. Verujem da su to dva različita pojma. Evropa je istorijska teritorija sa različitim narodima, tradicijama i državama koje postoje i to me veoma interesuje. Pisao sam niz knjiga pod naslovom Noomahija (“Sudar nomosa”) u kojima se govori o logosima Evrope, Nemačke, Francuske, Italije i Grčke. Imam najdublje poštovanje za logos evropske kulture. Proučavam ga, zajedno sa jezicima, književnošću, filozofijom u evropskim kulturama, koje volim. Ali, mislim da Evropa pada poslednjih par vekova, počev od epohe Prosvetitetljstva pa sve do liberalizma i savremenog anglo-saksonskog liberalizma, i sve to nije Evropa, nego anti-Evropa. I upravo to pripisujem pojmu “Zapada”. Na Zapadu sunce zalazi, opada, nestaje, i upravo takve je etimologija te reči na ruskom. Protiv Zapada sam i za Istok, za uspinjanje. Zapad je propast Evrope. Moji svetonazori su anti-zapadni, ali nisu anti-evropski. Evropa me izuzetno interesuje i visoko cenim tradicionalni evropski logos. Nije slučajnost da sam napisao i nekoliko knjiga posvećenih Martinu Hajdegeru. Pisao sam i o drugim evropskim misliocima. Važno je da se sve ovo ne pretvori u karikaturu. Čovek može da voli Evropu i da ne voli Zapad. Zapad nije nastavak evropske kulture, nego zamena za evropsku kulturu. Evropski identitet je otet, a duh koji opseda savremenu Evropu je anti-evropski. Volim pravu Evropu – hrišćansku, grčko-rimsku, gotsku Evropu sa njenim tradicionalnim duhom i herojskim vrednostima. Ali prezirem i odbacujem ovu liberalnu, buržoasku, degenerisanu i politički korektnu pseudo-Evropu čija kultura i identitet nestaju pred našim očima. Izvor: katehon.com
Išćenko: Za preostale Ukrajince je najbolje da Ukrajina što pre prestane da postoji kao država
Ukrajini će najlakše biti 2025. godine. Ranije je malo toga zavisilo od nje, a sada ni njena...