Tek što je Ivica Dačić zamerio EU za blago reagovanje povodom oštrih reči na račun Srbije iz Zagreba, Zoran Milanović je nastavio uvredljivu ofanzivu protiv Beograda.
Lider SDP-a je izjavio da njegova replika o „šaci jada” nije bila upućena srpskom narodu, već „čaršiji i rukovodstvu Srbije” koje – kako je „precizirao” – na taj način nije vređao, već im se rugao.
Bivši hrvatski premijer je dodao i da može da smisli puno gore uvrede koje Vučićeva čaršija i klika upućuje njima. Doslednim ćutanjem i na ovu opasku iz Zagreba, Brisel kao da je potvrdio Dačićevu tezu da EU uspostavlja „simetriju krivice” među balkanskim narodima i da njeni predstavnici „govore filozofski, kao da se nalaze na Tibetu”.
„Oni govore da eskalacija retorike nije dobra u regionu. U Hrvatskoj i kod bošnjačkih političara postala je normalna antisrpska kampanja”, rekao je Dačić za RTS.
Takva simetrija, kako kaže bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović, jeste napredak u odnosu na tradicionalnu politiku EU prema ovom području, ali je i dalje nepravedna prema Srbiji.
„Od 1990. godine zemlje današnje EU učestvovale su u ukidanju SFRJ, a za vreme ratova u Hrvatskoj i BiH njihovi predstavnici su redovno stajali na stranu drugih i osuđivali Srbe u te dve zemlje i Srbiju kao najodgovornije. Ipak, pošto sada naša zemlja nije izazvala ovaj novi rat rečima, već sve čini da se ne dozvoli ponovno rasplamsavanje strasti, ovakva simetrija je i dalje na štetu Srbije jer ne samo da nas ne nagrađuje već izbegava osudu neposrednih krivaca za nove napetosti”, smatra Jovanović.
Sudeći po pisanju pojedinih medija, sličnog je stava i premijer Aleksandar Vučić koji je na jučerašnjem sastanku s ambasadorima akreditovanim u Beogradu zatražio da EU reaguje.
„Nije ispravno da dajete smernice Srbiji šta treba da čini, a imate članicu koju ni nakon ozbiljnih ispada niko ne ukori”, rekao je predsednik vlade a piše „Blic”. Dan kasnije, Dačić je javno izneo isto stanovište, ali nešto oštrijim tonom, zatraživši od EU da „progovori, a ne da koristi formulaciju da su zabrinuti zbog teške retorike sa svih strana”.
„Nisu hrvatski i bošnjački zvaničnici pisali literarne radove na slobodnu temu, pa da se priča o retorici”, obrazložio je Dačić, podsetivši da je Srbija reagovala na „rehabilitaciju Alojzija Stepinca, ukidanje presude Branimiry Glavašu, poklike ’za dom spremni’ i podizanje spomenika atentatoru Miri Barišiću”.
Komentarišući ovakve istupe, Jovanović navodi da bi „ono što je Dačić rekao a premijer na neki način obezubljuje trebalo da bude sredina stvari za nas jer je dostojanstvo zemlje iznad političkih činilaca”.
„To treba da nas zamisli, ali ne i da nas obeshrabri, jer put koji smo odabrali je razuman ali je takozvano prijateljstvo zapadnih zemalja prema nama poprilično danajsko. Ipak, od njega ne treba odustati ali mu se ne treba ni bacati u topli zagrljaj bez zadržavanja osnovne opreznosti”, zaključuje Jovanović.
Na jučerašnjem sastanku, posle Vučića se obratio i šef delegacije EU Majkl Davenport, naglašavajući da je „nedostatak liderstva u pojedinim zemljama regiona glavni problem i razlog za sukobljavanja”.
„Kad nema politike, onda slede napadi” – kazao je on, misleći, kako kaže „Blic”, na Hrvatsku.
Činjenica da su te reči izgovorene na sastanku održanom iza zatvorenih vrata, kao da je na tragu teze Aleksandre Joksimović, predsednice Centra za spoljnu politiku, da EU ima „jasan pogled na dešavanja u Hrvatskoj i da je kritikovala retoriku iz Zagreba, ali takva vrsta kritike ne mora uvek da bude javna”. Ona veruje da će se Brisel i javno oglasiti kad proceni da je došao pravi politički trenutak.
„Hrvatska se već dugo nalazi u predizbornom ciklusu koji sili određene teme, ali ohrabrujuće je da postoje i odmerene političke snage koje se takvoj retorici protive, poput Vesne Pusić, Ive Josipovića i nekih NVO i intelektualaca. Takođe, Zagreb su kritikovali i neki ozbiljni mediji poput ’Ekonomista’. A i prethodna tamošnja vlada je pala zato što se nije bavila pravim temama, pretežno ekonomskim, i što je zbog svoje retorike izgubila podršku međunarodne zajednice”, navodi ona.
S druge strane, EU je, dodaje naša sagovornica, Srbiji dala podršku otvaranjem poglavlja 23 i 24, uprkos protivljenju Hrvatske, na koju je „na određeni način izvršila pritisak da se s tim usaglasi”.
Osim toga, po njenom mišljenju, treba imati u vidu i politički trenutak u kojem se EU nalazi, zaokupljena „bregzitom” ali i „migrantskom, ekonomskom, bliskoistočnom i ukrajinskom krizom”. Stoga se ne može očekivati potpuna usredsređenost Brisela na region.
„Zato bi bilo važno da upravo region pokaže zrelost i u partnerskom odnosu pokuša da Briselu olakša te trenutke. To se već dešavalo u toku kritičnih momenata migrantske krize, kad je balkanskom rutom prolazio veliki broj migranata ka Evropi, a Srbija se pokazala kao konstruktivan partner u rešavanju takvih problema”, naglašava Aleksandra Joksimović.
Izvor: Politika
