Plasman slovačkog kandidata Miroslava Lajčaka na drugo mesto u trećem krugu glasanja za mesto generalnog sekretara UN iznenađenje je samo za one koji o prilikama u ovoj svetskoj organizaciji ne znaju mnogo. Lajčak je sa pretposlednjeg mesta na kojem je bio u drugom krugu, skočio i sada je drugi.

- Loš plasman Miroslava Lajčaka u prva dva kruga jako je loše prihvaćen. Reč je o aktuelnom šefu slovačke diplomatije, i dugogodišnjem diplomati koji važi za američkog čoveka - kaže sagovornik Blica iz diplomatskih krugova. Lajčak je kampanju za mesto naslednika Ban Ki Muna počeo prilično kasno, a nije se pojavio ni na predstavljanju kandidata u NJujorku. - Ušao je u sve ovo prilično nadmeno, ubeđen da ne može da izgubi - navodi sagovornik za isti list. Hladan tuš usledio je u prva dva kruga što je bio znak da mora agresivnije da se krene u finišu trke, jer nije pohvalno da se jedan aktuelni ministar zemlje koja predsedava EU zadrži na samo dva pozitivna glasa. Jasno je da bi Slovak mogao da bude neka vrsta kompromisa velikih sila.

Ko je Miroslav Lajčak

Miroslav Lajčaj dobro je poznat na Balkanu, gde je godinama angažovan na najvišim političkim funkcijama. Ostvaren u slovačkoj diplomatiji, na početku političke karijere radio je kao ambasador, da bi potom prešao na funkciju šefa kabineta ministra spoljnjih poslova i kasnije premijera Jozefa Moravčika. Bio je Moravčikov šef kabineta kada je ovaj postao i premijer Slovačke. Balkansku političku karijeru započinje kao asistent Eduarda Kukana, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan, a bio je ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. 2006. godine imenovan je izaslanikom Evropske unije za sprovođenje referenduma o nezavisnosti Crne Gore. U regionu je najprepoznatljiviji, međutim, po funkciji Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu. Evropska služba spoljnih poslova imenovala ga je 2010. godine i za direktora za Rusiju, istok i Zapadni Balkan.

Borba za UN - prednost Istočnoj Evropi

Inače, Vuk Jeremić je jedini kandidat iz ovog dela Evrope koji ima kontinuitet kada je reč o visokim plasmanima u sva tri kruga glasanja. Prvi čovek svetske organizacije, po pravilu geografske rotacije koje je do sada uvek poštovano, trebalo bi da bude izabran iz grupe istočnoevropskih zemalja. Veruje se da bi prednost pri izboru trebalo da ima žena jer su na čelu UN od njihovog osnivanja do sada bili isključivo muškarci, ali je najvažniji uslov da predloženi kandidat bude prihvatljiv za stalne članice Saveta bezbednosti UN sa pravom veta. Izvor: Blic