Kako kažu u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, ambasador Goran Markotić „nije došao jer veleposlanstvo Republike Hrvatske nije bilo pozvano”.
I Markotić je to izjavio da u kabinetu predsednika Vlade Srbije nisu hteli ni da potvrde, ni da demantuju tu informaciju. Diplomatski izvori su rekli da je nepozivanje Markotića, hrvatskog predstavnika, „pošteniji odnos srpske vlade nego što je bio odnos hrvatske vlade prema srpskom premijeru”, koji je formalno pozvan na Dubrovnik forum, a potom mu je, kako je sam Vučić danas rekao, „na pristojan način rečeno da ne dolazi”.
Dok se u Srbiji još čeka na odgovor Brisela na pismo koje im je pre skoro mesec dana uputio srpski premijer, ukazujući na problem s Hrvatskom, juče je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič izrazila zabrinutost za trenutnu situaciju u regionu zapadnog Balkana. Ona je ocenila da povišena retorika ne doprinosi ostvarivanju evropskih principa pomirenja, dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
Slične ocene, takođe bez direktnog upiranja prstom u „krivce”, iznela je i regionalna mreža nevladinih organizacija Igmanska inicijativa, apelujući da se zaustavi spirala zaoštravanja odnosa u regionu.
Vučić je, inače, odbacio tezu da se u Hrvatskoj tenzije dižu zbog izbora. „Nema to veze sa kampanjama, a ako ima, utoliko gore, jer je tu reč o kontinuiranoj antisrpskoj politici”, izjavio je Vučić.
Istoričar Momčilo Pavlović konstatuje da ima previše izazivačkog manipulisanja istorijom, bespotrebnog i beskorisnog raspaljivanja nacionalističkih i šovinističkih strasti, kojim se ne rešava nijedan, a otvara stotine problema.
„Razbijanje zajedničke države, potpomaganje jednih na račun drugih u tom sukobu, nagrađeni nacionalizmi koji nisu iživeli svoje maksimalističke zahteve, skrajnute oči Evrope i sveta sa problema na ovim prostorima i sumorna ekonomska stvarnost gotovo u svim bivšim jugoslovenskim republikama, osim možda Slovenije, opšti su okvir za iskazivanje ovakvih stavova. I posle skoro dve decenije od sukoba, retorika, pitanja i odgovori otprilike su isti kao na početku sukoba. Tako ispada da su svi protiv svih, a da ovi nagrađeni nacionalizmi i šovinizmi smatraju da nisu do kraja završili posao prema onome što je označeno kao velikosrpska agresija, a Srbi krivci za sukobe devedesetih godina”, ukazuje Pavlović.
Poštenije je to što srpska vlada nije pozvala hrvatskog ambasadora nego to što je hrvatska vlada pozvala Vučića na Dubrovnik forum, da bi mu kasnije bilo rečeno da ne dolazi, ocenjuju diplomatski izvori
Naglašavajući da ne veruje u teorije zavere i da za određene postupke političara uzroke uglavnom traži u onome što se dešava na njihovoj domaćoj sceni, a potom i u međunarodnim okolnostima, Igor Novaković iz Isak fonda navodi da Hrvatska nije na aktuelno ponašanje podstaknuta iz EU, ali da svakako postoji određeni izvor nestabilnosti koji dolazi iz inostranstva. Kako kaže, da se nije desio „bregzit”, da ne postoji konflikt u Ukrajini, da ne postoji problem u Siriji i s Turskom, situacija u regionu bila bi znatno stabilnija i do ovakvih trvenja kakva su danas ne bi došlo.
„Ovako, ne postoje do kraja snažni mehanizmi koji mogu da utiču na region i da ga drže u stabilnosti. I Rusija i Turska i neke druge zemlje pokušavaju da uticaj koji imaju u ovom regionu iskoriste kao polugu u svojim odnosima sa EU i drugim državama”, ističe Novaković.
Ocenjujući da je antisrpska politika u Hrvatskoj pre svega „produkt interne dinamike njihove političke scene”, on podseća da je posle ulaska te države u EU i NATO nestao spoljni pritisak da se ponaša na određeni način u regionu, te su neki glasovi, koji su do tada bili potiskivani, postali veoma dominantni.
Zbog svih ovih okolnosti, teško je, prema Novakovićevim rečima, očekivati da će stići odgovor Brisela na pomenuto Vučićevo pismo, jer, kako ukazuje, u EU se „tvrde” političke odluke donose konsenzusom, a Hrvatska je njen punopravni član.
„Dakle, ono što mi možemo da očekujemo jesu individualne reakcije iz država članica, pogotovu onih moćnijih”, podvlači Novaković, koji ocenjuje da je pismo upućeno Briselu, u najmanju ruku, „pucanj u prazno”.
I Igmanska inicijativa ukazuje na nepovoljna kretanja u međunarodnim odnosima, poput akcija ID, nastavka rata u Siriji i na Bliskom istoku, izbegličke krize, talasa terorizma i nasilja, „bregzita”... Sve ovo već mesecima ima negativan odjek i na našem prostoru, „posebno na relacijama Beograd–Zagreb i Beograd–Sarajevo, uz produžene tenzije na relaciji Beograd–Priština, a donekle i na relaciji Zagreb–Sarajevo i u Makedoniji”.
Da li, možda, želja delova međunarodne zajednice da Milorad Dodik odustane od referenduma o Danu RS i da Beograd „okrene leđa” Moskvi ima uticaja na sva ova zbivanja? Pavlović napominje da se „sa referendumom ili bez njega odnosi u BiH neće promeniti”, jer je BiH država samo onoliko koliko ima dogovora između tri konstitutivna naroda.
„A ukršteni interesi moćnih faktora svakako utiču na pojačane tenzije, na svrstavanje na jednu ili drugu stranu, ali i na izvesnu koordinaciju tih aktivnosti. Kada se čita štampa drugih bivših jugoslovenskih republika, stiče se utisak da se radi o jednoj kontinuiranoj kampanji od Skoplja do Zagreba, preko Podgorice, Prištine, Sarajeva”, kaže Pavlović.
Na pitanje šta se može očekivati ubuduće, u kom pravcu će se stvari razvijati, on navodi da istorija pokazuje da „na Balkanu uvek može biti gore nego što jeste”. Ali, istorijsko iskustvo govori i da smo velike galamdžije.
„Stil naših političara na ovim prostorima, koji nemaju diplomatsko iskustvo, nemaju uglađeni rečnik, nemaju odgovornost za javnu reč, stvara jednu klimu u kojoj se čini da će do sukoba doći već sutra. Ali, nikako ne možete predvideti šta će se desiti do kraja. Ne verujem da je menadžerima krize, velikim igračima, potrebno još jedno žarište, ali ako oni procene, naravno da mogu destabilizovati čitav region”, ocenjuje Momčilo Pavlović.
Izvor: Politika
