Kada je Habib Ahmed počeo da planira ovaj Sveti dan, primetio je potencijalnu opasnu koincidenciju: Kurban-Bajram mogao bi da bude 11. septembra.
– Mnogi ljudi će želeti da od toga naprave “nešto” od toga. Mogli bi pogrešno da proumače: “Pogledajte ove muslimane, slave 11-og septembra” – rekao je gospodin Ahmed, koji je nedavno izabran na čelo Islamskog centra na Long Ajlendu.
Potencijalni datum za ovaj praznik pada na 15-godišnjicu terorističkih napada u SAD, koji je izazvao strah među muslimanima u NJujorku i širom zemlje kada su akti verskih ekstremista izazvali zapaljivu političku retoriku i pomogli da poraste mržnja prema muslimanima.
U NJujorku, mogućnost da praznik bude 11. septembra intenziviralo je zabrinutost za bezbednost širom muslimanske zajednice nakon nedavnog ubistva imama i njegovog pomoćnika u Kvinsu. Neke je ova podudarnost podsetila na reakcije nakon terorističkih napada i policijski nadzor usmeren na muslimane godinama nakon 11. septembra.
Kurban-bajram ili Hadži-bajram je islamski praznik prinošenja žrtve, najznačajniji islamski praznik. On dolazi dva meseca i deset dana nakon ramazana.
Za ovaj praznik očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu, a žene pripremaju bogatu trepezu za goste.
Muslimani Bajram dočekuju u svojim domovima, a u zoru odlaze u džamije na sabah-namaz, čekaju izlazak sunca i klanjaju bajram-namaz. Sledi čestitanje, a zatim odlaze na groblja, pa se potom vraćaju u svoje domove gde su pripreme za žrtvu Kurbana po pravilima šerijata.
Izvor: New York Times
