- Činjenica je da mi nemamo kapacitata niti materijalnih mogućnosti da budemo prisutniji na Arktiku je nešto čime bi trebalo da se pozabavimo. Da li su nam potrebna dva ili tri ili 12 novih ledolomaca, ostaviću stručnjacima da procene, ali iz strateške perspektive, važno je da shvatimo kakve se promene dešavaju na Arktiku i da shvatimo da sve zemlje koje imaju granice ka Arktiku imaju i svoje interese tamo, uključujući i Rusiju - rekao je prošle nedelje penzionisani genaral Pol Selva iz Centra za strateške i internacionalne studije.

Rusija je trenutno najzastupljenija na Arktiku, što duguje velikoj floti ledolomaca, dok SAD trenutno, sa dva aktivna ledolomca, teško da može da joj parira. Istovremeno, Rusija obnavlja sojvetske baze u Arktičkom regionu. - Mi nismo ista liga sa Rusijom trenutno. Mi ne igramo ovu igru. Praktično, mi nemamo ništa - upozoravao je američki general Pol Zukunft još prošle godine. U međuvremenu, odlazeći predsednik SAD najavio je da će Amerika uložiti značajno već sredstva u izgradnju ledolomaca. U budžetu SAD milijardu dolara već je namenjeno za izgradnju novog ledolomca, a sam Obama pomerio je rok za porinuće sa 2022. godine na 2020. godinu. Ipak, teško da može da se takmiči sa Rusijom. - Novac za izgradnju novih ledolomaca je planiran u budžetu, ali dok oni budu napravljeni, ovi koje imamo trenutno više neće biti upotrebljivi, pa je to u praksi zamena, a ne nov ledolomac - rekao je nedavno američki senator Angus King. Sa druge strane, Rusi imaju impresivnu flotu. NJihova mornarica broji čak 39 ledolomaca, od čega su šest na nuklerani pogon. Daleko iz Rusije je Kanada da sa sedam ledolomaca, ali nijedan nije na nuklearni pogon. Poslednji ledolomac koji je ruska mornarica porinula na ledene pučine isplovio je pre nešto više od mesec dana. U pitanju je "Arktika", trenutno najmoćniji ledolomac na svetu.

Zbog čega je važna kontrola Arktika?

Govoreći o Arktiku svi naglašavaju njegova strateški značaj. Izlazak na Arktik omogućava idealnu poziciju za napad ili odbranu, jer najbrži put da rakete (bilo ruske bilo američke) stignu na cilj upravo je preko Severnog pola. Trka za prevlast na Arktik vodi se iz još jednog razloga. Procenjuje se da se u tom delu sveta nalazi 22 odsto neistraženih izvora prirodnog gasa i nafte. Rusija i sada ima ogromne zalihe ovih resursa, ali u koliko bi mogla da ih eksploatiše sama njenu lidersku poziciju na tržištu energenata teško da bi iko mogao da ugrozi.

Severni morski put

Još jedan značajan razlog zbog Arktik postaje sve značajnija tema je transport. Topljenjem leda otvara se Severni morski put, koji će značajno skratiti put od Kine do Evrope, čak upola. Ledolomci nisu ni jeftini, niti je njihova izgradnja jednostavna. U proseku koštaju oko milijardu dolara, a izgradnja samo jednog može da tzraje i do deset godina. Samim tim, jasno je zbog čega amarički generali upozoravaju na prednost Rusije u ovoj oblasti i tešku, gotovo nemoguću misiju američke mornarice da ih sustigne. Izvr: Blic