To je stalnorađajuća malina koja daje visoke prinose, a njeno vreme sazrevanja je produženo, pa je zovu i dvorodna ili jesenja malina. NJeni plodovi su tamnocrveni, čvrsti i krupni. Ranije se nije uzgajala na prostorima Zapadne Srbije, ali sada dotiže veliku zastupljenost.
Jedan od malinara iz sela Kadinjača kod Užica kaže kako ova malina ne zahteva previše obaveza, za razliku od drugih sorti malina, koje zahtevaju za obradu po čitavo proleće i jesen. 
- To je jednogodišnja biljka, kada se obere, onda se pokosi u septembru ili početkom oktobra. U proleće iz bokora niču mladari odakle dolazi rod. Za polku nije potrebno vezivanje ni koci, a bere se na isti način kao i druge maline. NJena vegetacija zrenja, traje od mesec do mesec i po dana. Prska se i okopava kao druga malina, a može i da se razredi u proleće. Ima znatno manje posla nego oko drugih sorti, a sadnica je vrlo jeftina. Na godišnjem nivou može doneti sa malog zemljišta i do nekoliko hiljada evra - rekao nam je jedan poljoprivrednik koji se bavi malinarstvom u selu Kadinjača kod Užica. Malina inače kao višegodišnja kultura ostaje na jednom mestu više od 10 godina zato je važno da se izabere pogodno mesto za sadnju. Malina se najbolje gaji na mestu koje je blago nagnuto, dobro osvetljeno i koje nije izloženo jakim vetrovima, na ravnom tlu sadnja maline se vrši izduzanjem na gredice (leje). Mesto za sadnju se bira i na osnovu mogućnosti navodnjavanja zasada, pogotovo u nižim predelima koji imaju manje padavina, jer malina je biljka koja traži vlagu.
Preporučuje se da mesto za podizanje novog malinjaka bude dovoljno udaljeno od drugih malinjaka zbog opasnosti od širenja bolesti iz starih zaraženih zasada. Najbolje zemljište za gajenje maline su gajnjače, potom šumske krčevine i rečni nanosi (aluvijumi).
U Srbiji je na početku 21. veka najzastupljenija sorta, oko 90 odsto, vilamet, mada se danas sade i miker i polka. Izvor: Mediji
