Pravda

Na portalu tog radija kao dokaz priložen je skenirani dokument američke Poreske uprave, overen 20. jula 2016, u kojem se navodi da je Radulović za 2000. godinu dugovao 30.272,46 dolara, a za 2002. godinu 1.039.397,79 dolara. Kako navodi DV, zbog neplaćenog poreza je Poreska uprava 14. jula 2005. obznanila založno pravo u korist Sjedinjenih Država, odnosno na svu imovinu ili prava na imovinu poreskog obveznika u iznosu poreza i dodatnih kazni, kamata i troškova koji mogu nastati. Kako se ističe, to zapravo znači da država preuzima kontrolu nad celokupnom Radulovićevom imovinom u toj zemlji - nekretninama, ušteđevinom, automobilima, stvarima od vrednosti - dok joj se porez ne plati. Partner u njujorškoj kancelariji firme Ingram Jizek Gainen Kerol & Bertoloti Edvard Gudmen objasnio je za Dojče vele da obaveštenje o upisu založnog prava predstavlja i upozorenje potencijalnim poveriocima da dužnik možda neće moći da ispuni svoje finansijske obaveze prema njima. "Da bi potencijalni poverioci znali s kim posluju, Poreska uprava je takođe obavezna da izbriše založno pravo čim dužnik namiri svoj dug. To se u Radulovićevom slučaju nije desilo", rekao je za DV Gudman i konstatovao da to znači da dug nije plaćen. Gudman je dodao i da u Sjedinjenim Američkim Državama poreska dugovanja zastarevaju za deset godina, ali da se taj rok produžava za vreme u kojem dužnik boravi u inostranstvu, ukoliko je taj boravak duži od šest meseci. Založno pravo se automatski briše posle deset godina, ali Poreska uprava može da zatraži poništenje brisanja i ponovni upis, što znači da u slučaju Radulovića, koji je sve vreme van SAD, poreznici još čekaju na svoj milion. Šifra poreza 1040 otkriva da je reč o porezu na prihod, a da bi se poreskim stopama iz 2002. nakupilo milion dolara duga, potrebno je zaraditi bruto iznos od najmanje 2,5 miliona dolara. "To sve još nikako ne znači da je Radulović utajio porez. Utaja poreza je svesna, prevarna radnja, te stoga predstavlja krivično delo. Samo neplaćanje prijavljenog poreza ne predstavlja krivično delo, ali svakako podleže novčanim kaznama i kamatama", navodi Gudmen. Kako navodi Dojče vele, tih je godina Saša Radulović bio prvi čovek softverske kompanije "Tru Spektra", koja je razvila napredni softver za čuvanje i sortiranje fotografija na serveru. Prema tvrdnjama Radulovića koje izneo na portalu Linkedin, firma na čijem je bio čelu imala je 150 zaposlenih i budžet od deset miliona dolara godišnje, piše Dojče vele navodeći da je avgusta sledeće godine usledila prodaja kompaniji "Scin 7" koja danas pripada gigantu softverske industrije "Adob Sistems".  U pitanju je verovatno bila dvocifrena milionska suma, navodi Dojče vele, dodajući da tačan iznos nije objavljen u medijima i da nije poznato ni da li je Radulović imao vlasničkog udela. Svoje poreske repove iz SAD, kako piše DV, Radulović nikada nije pominjao, a s tog portala kažu da danima nisu uspeli da dođu do informacija od njega.  Kako Dojče vele podseća ovog jula je nekoliko srpskih medija u tabloidnom maniru objavilo da Radulović duguje milion dolara, na šta je Radulović na Tviteru odgovorio 13. jula da nema nikakav poreski dug i da je ta priča groteskna. "Deca me zezaju: gde si sakrio pare, daj i nama malo", preneo je DV Radulovićev tvit, kao i odgovor, na opasku jednog korisnika da bi bilo dobro da iznese i neki relevantan dokaz da nema poreski dug, da im više od toga neće priuštiti, te da će morati sami da nađu taj dokaz. Dojče vele inače podseća da Radulović u Srbiji postaje poznat kao "ekonomski analitičar", iako je u Sarajevu stekao diplomu inženjera automatike i elektronike. Zatim, da je oktobra 2005. stekao licencu za stečajnog upravnika, da se od tada predstavlja kao "portfolio menadžer", da, prema sopstvenim tvrdnjama, savetuje Asocijaciju za mala i srednja preduzeća, Savet Evrope, OEBS, američko Ministarstvo pravde, Ambasadu SAD… Javnosti postaje poznat kao stečajni upravnik u desetini većih firmi i kao bloger na portalu B92 na kojem kritikuje ekonomsku politiku u Srbiji i piše o potrebi da poreska stopa bude progresivna, tako da bogatiji državi daju veći procenat nego siromašni.  Radulović je, podseća DV, pet meseci bio ministar privrede, do 24. januara 2014, kada je podneo ostavku. Izvor: Tanjug