„Američko delovanje u Libiji je nelegalno”, upozorio je gotovo istovremeno sa Haftarom kontroverzni veliki muftija Libije Sadek el Garijani u izjavi privatnoj TV Tansah.
„Američko dejstvo u Libiji 2011. imalo je opravdanje zato što pukovnik Gadafi nije bio pravoveran. Amerika ovog puta dejstvuje nelegitimno u Libiji jer je u toku domaći sukob. Ovde su svi muslimani”, jezgrovito je situaciju opisao Garijani.
Samo pre nekoliko dana, muftija Garijani je na velikim antirežimskim demonstracijama u Tripoliju zatražio od prozapadne vlade Fajiza el Saradža da preda vlast „vrhovnom revolucionarnom savetu” (koji tek treba da bude osnovan).
Inače, masovne demonstracije izbile su 29. jula, uprkos odluci Saradžove vlade da baš tada zavede trodnevno vanredno stanje, nakon vesti da su trojica francuskih specijalaca 17. jula poginula tokom oružanih dejstava kod Bengazija na istoku zemlje. U ostrašćenom nastupu, Garijani je tada pozvao vernike i sunarodnike na „ustanak protiv krstaške invazije”.
A zatim je 1. avgusta Fajiz el Saradž – premijer libijskog kabineta koji je sastavljen u inostranstvu pod direktnim nadzorom UN i dopremljen u zemlju na italijanskoj korveti iz susednog Tunisa – pozvao u pomoć armiju SAD radi pomoći u borbama protiv Islamske države (ID).
I dok Amerikanci nastavljaju sa misijom protiv ID u Sirtu dejstvima iz vazduha, a od srede i sa ratnih amfibija ukotvljenih na Mediteranu, strano oružano dejstvo podstiče nove otpore i zbližava dojučerašnje ogorčene rivale. Naime, Haftar javno upozorava da je muftija Garijani, s uporištem na zapadu Libije, isuviše blizak domaćim i stranim islamskim ekstremistima, među kojima i pripadnicima ID. Veliki muftija ističe da je general sa libijskim i američkim pasošem „strani plaćenik”. Otkako je vlada Fajiza el Saradža stigla krajem marta u Libiju, dvojica vođa – sa desetinama hiljada sledbenika i simpatizera – jednodušno se opiru novoj vlasti i stranoj intervenciji. Koliko bi vojnika Libijske narodne armije pošlo za Haftarom u bitku za Sirt, i to mimo snaga trupa koje podržavaju Saradža i kojima pomažu Amerikanci, neizvesno je. Takođe je zasad nejasno i koliko bi muslimana eventualno poslušalo poziv muftije Garijanija na „ustanak protiv krstaša”.
Zvanični Vašington odobrio je 30-dnevnu vojnu intervenciju u Libiji. Američki sekretar za odbranu Ešton Karter je tekuću misiju protiv ID u Sirtu opisao kao „pomoć Libijcima da pređu cilj u borbama protiv ID”.
Američka pomoć režimu Fajiza el Saradža – koji inače još nije ozvaničen shodno zahtevima UN mirovnog plana – u ovoj fazi je ograničena na dejstva iz vazduha i sa mora.
„Libijci ne vole strance u svojoj zemlji. Libija ima svoje probleme. Tamo je u toku neka vrsta građanskog rata. Kada bismo uspeli da Libijci između sebe prestanu da se bore oko toga ko će da upravlja, oni bi mogli da se okrenu protiv ID”, procenio je u sredu Ešton Karter.
Istovremeno, Vašington ne isključuje mogućnost da na zahtev Saradžovog kabineta proširi dejstva, mimo Sirta i drugde po Libiji.
„Ako bi libijska vlada u budućnosti zatražila od nas da im pomognemo na druge načine i na drugim mestima, mi bismo to vrlo pažljivo razmotrili. Na kraju krajeva, i mi se borimo protiv njih (ID)”, izjavio je Karter.
Kako bi dve grupe Libijaca – sledbenici libijskog muftije Garijanija i regruti generala Haftara – reagovali na ovo eventualno proširenje američkih dejstava po Libiji, neizvesno je.
Izvor: Politika
