Ta grupa je bez državljanstva i zastave, i obeležena je kao „Izbeglice”, a najmlađi član tog tima je plivačica Jusra Mardini.
Ona je prošlog avgusta sa svojom rođenom sestrom pobegla iz Sirije, preko Mediterana do Nemačke.
„Bilo mi je neshvatljivo da kao plivačica umrem u vodi, koju najbolje poznajem”, kaže Jusra.
Plivačica je pokazala izuzetnu snagu prilikom migriranja, pomažući ostalim izbeglicama na krijumčarskom čamcu.
„Morala sam da se smejem. Pored mene je bio šestogodišnji dečak koji nije smeo da shvati koliko smo blizu smrti. Ceo put sam se šalila”, prepričava mlada plivačica.
Još jedan plivač - Rami Anis je stigao na Olimpijske igre bežeći od regrutacije u rodnoj Siriji.
Svaki član ovog tima ima svoju priču kako je preživeo.
Iako su uspeli da pobegnu, iza sebe su osatavili svoje najvoljenije, piše Independent.
Kako prenosi Dejli mejl, džudista Popole Misenga, poreklom iz Konga rasplakao se na konferenciji za novinare kada je govorio o svojoj poriodici.
„Imam dva brata. Zaboravio sam kako izgledaju. Ako me sada gledaju na televiziji, poručujem da sam dobro i da želim da im kupim karte, da i oni dođu u Rio kako bi ponovo živeli zajedno”.
U odnosu na sve kontroverze oko učešća na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, ovaj tim se najviše žrtvovao kako bi stigli u Rio.
DŽudista Misenga je izjavio da „neće da kaže da nema zastavu”.
„Ja ću se takmičiti pod zastavom mnogih zemalja, u ime svih izbeglica”, izjavio je Misenga.
Izvor: Tanjug
