Odgovor na to pitanje se zna i pre nego što se 9. avgusta rukuju dva predsednika u Sankt Peterburgu i počnu da razgovaraju o normalizaciji ekonomske saradnje.
"Gaspromovo" plavo gorivo objektivno ne može preko Turske da dođe u Srbiju. U ovom trenutku maksimalno što se može dogoditi jeste da Turska dobije za svoje potrebe još jednu cev, a ambiciozni planovi dugo će ostati samo na spisku želja.
Da bi se bolje razumelo zašto nije realno očekivati da nam preko Turske stiže gas treba se prisetiti zbog čega je propao "Južni tok". Sve je bilo dogovoreno, potpisani su ugovori sa svim zemljama koje bi kupovale preko "Južnog toka" gas, a onda su moćnici iz Vašingtona "posavetovali" Bugare da odustanu od tog projekta.
Što se tiče "Turskog toka", kad se njim i doveze gas do skladišta u blizini Grčke, nailazi se na ćorsokak. Grčka je zemlja članica EU i NATO, pa mora biti dvostruko poslušna jer moćnici svoje pritiske objašnjavaju tobožnjom energetskom bezbednošću iza koje se krije želja da se napakosti Rusiji.
Taman kad bi se Grčka i zainatila da napravi gasovod za svoje potrebe, postavlja se pitanje kako da on prođe kroz nejaku Makedoniju koja je već odavno politički trusno područje. Dovoljan bi bio jedan poziv iz Vašingtona da se nikada više ne spomene gasovod. Sa juga, tako, gasovod nikako ne može da stigne do Srbije.
U ovakvoj međunarodnoj situaciji maksimalno što se može dogoditi jeste da se spusti jedna cev ispod Crnog mora kojom bi se 15 milijardi kubika transportovalo Turcima za njihove potrebe. Posle Nemačke Turska je najveći kupac ruskog gasa.
Zasada je pusta želja drugi cevovod, kojim bi se gas iz skladišta u Turskoj prodavao evropskim zemljama, među kojima je Srbija. Po pravilima EU, nazvanim "energopaketi", vlasnik gasa ne može da bude i vlasnik cevovoda, pa to znači da bi neke druge kompanije trebalo da ulože u gasovod. Balkanske države nemaju para da same finansiraju postavljanje cevi.
Šanse da dobijamo gas preko severa su mnogo realnije jer moćne nemačke kompanije koje su partneri "Gasproma" u postavljanju cevovoda "Severni tok 2" imaju neuporedivo jače političke lobiste, koji će znati i hteti da sačuvaju nemačke ekonomske interese bez obzira na to koliko će se buniti zemlje severoistočne Evrope na čelu sa Poljskom. n
Inače, Amerikanci nastoje da Ukrajina preko svog razgranatog gasovoda prebacuje ruski gas u Evropu i posle isteka ugovora Moskve i Kijeva 2019. godine. Ukrajina na tome ima veliki prihod jer tranzit na sto kilometara za hiljadu kubika gasa košta 2,5 dolara. Zbog toga direktor ukrajinskog "Naftagasa" Andrej Koboljev kaže da se nada da će EU stopirati gradnju cevovoda od Turske ka južnoj Evropi. Izvor: Večernje novosti
