Projekat „Orkan” razvijan je još u SFRJ, prvobitno je zamišljen kao dvanaestocevni lanser na kamionu FAP-a. Sklopljeni „orkani” korišćeni su na ratištima bivše Jugoslavije i nisu prevezeni u Srbiju, pa su ovdašnji stručnjaci iskoristili raspoloživo znanje i komponente da bi oruđe istog kalibra i dometa napravili u novom obliku. Četiri lansirne cevi i prateća oprema montirani su na „zil”, koji je ranije služio kao lanser za „lune”, rakete zemlja-zemlja, koje su povučene iz upotrebe, jer nisu dovoljno precizne po savremenim shvatanjima.
Da bi se u slučaju potrebe uspešno izvršili zadaci u odbrani zemlje, radi se na osavremenjavanju i razvoju oruđa i municije. „Savremeni trend u svetu je uvođenje samohodnih artiljerijskih oruđa. U završnoj fazi je opitovanje domaćeg sistema SORA, kalibra 152 milimetra. Top je postavljen na kamion FAP-a, ali reč je o savremenom oruđu opremljenom dži-pi-esom i automatskim punjačem kojim će rukovati tročlana posada”, objašnjava pukovnik Stojković.Osim toga, radi se na razvoju artiljerijske municije većeg dometa, pa i one samonavođene; pripadnici brigade su aktivno uključeni u te aktivnosti. Konstruišu se i municija posebne namene, savremeni upaljači i sistemi za upravljanje vatrom. 
Srbija nema poligon na kome bi mogla da se obave gađanja „orkanom” na maksimalnom dometu, ali su domaći stručnjaci konstruisali takozvanu umetnutu cev. Ona omogućava da se sa „orkana” lansira manja raketa kalibra 128 milimetara, koja se inače koristi za višecevni lanser raketa „oganj”.
„Orkan” je samo jedno od oruđa iz arsenala Mešovite artiljerijske brigade stacionirane u niškoj kasarni „Mija Stanimirović”. Ono „mešovita” stoji u nazivu zbog toga što je jedinica opremljena klasičnom artiljerijom i pomenutim raketnim sistemima.
– Jedinica je, tokom organizacionih promena u vojsci, formirana 2007. godine. Ta odluka doneta je u skladu sa potrebama savremenog ratovanja, bilo je jasno da smo imali previše artiljerijskih oruđa, među kojima je bilo i onih neperspektivnih. Artiljerija postoji i u drugim brigadama Kopnene vojske, ali najmoćnija sredstva su grupisana kod nas, a naša zona odgovornosti je praktično cela Srbija – kaže pukovnik Zvonko Stojković, komandant Mešovite artiljerijske brigade.
Jedinica nastavlja tradicije 203. Mešovite artiljerijske brigade, koja je bila stacionirana u Aleksincu. Ova brigada učestvovala je u ratu početkom devedesetih godina, a tokom NATO agresije 1999. godine, davali su artiljerijsku podršku drugim jedinicama na Kosovu i Metohiji i obezbeđivali su granicu prema Makedoniji i Bugarskoj. Jedinica je odlikovana Ordenom ratne zastave trećeg stepena. – Mešovita artiljerijska brigada među prvim jedinicama završila je proces profesionalizacije, većina vojnika je iz Niša i Aleksinca, ima ih naravno i iz drugih mesta. Profesionalni vojnici zapošljavaju se nakon što odsluže dobrovoljni vojni rok u centrima za obuku, gde se upoznaju i sa artiljerijskim i raketnim oruđima – objašnjava pukovnik Stojković.
Pripadnici jedinice redovno su angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti, ali ne sa svojim moćnim oruđima već ove zadatke obavljaju samo sa ličnim naoružanjem, patrolirajući duž administrativne linije prema Kosovu i Metohiji. Zaduženi su za bazu Golema Čuka kod Bujanovca, gde borave u smenama od po tri nedelje.
– Razvijamo civilno-vojnu saradnju, naši lekari obilaze udaljena sela, pomagali smo u uređenju javnih prostora u Nišu, a učestvovali smo i u gašenju velikog požara na otvorenom prostoru u Gadžinom Hanu – ističe pukovnik Stojković. Izvor: Politika
