I tada se rukovodstvo Republike Srpske spremalo da raspiše referendum, mada ne isti kao ovaj sadašnji. Tada se radilo o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH, „institucijama“ specijalizovanim da sude samo jednom narodu – pogodite kom – i to mimo izvornog Dejtona. Tada je Vučić upotrebio manevar sličan ovogodišnjem. Pod plaštom „zabrinutosti“, Vučić je faktički podrio poziciju Republike Srpske. Evo šta je izjavio posle sastanka sa predsednikom Srpske Miloradom Dodikom 17. jula 2015:
„Iako nisam na otvoren način postavljao to pitanje (tj. pitanje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH – prim. aut.) radi se o suverenoj odluci RS. Zamolio sam u ime Srbije da samo još jednom razmotre odluku. Zahvalan sam što poštuje to viđenje Srbije za koje mislim da je u ovom trenutku celovito sveobuhvatno i ozbiljno“.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/repriza-vuciceve-zasede-za-republiku-srpsku/#_edn3
Samo par dana kasnije, u intervjuu za Politiku, Vučić je još više otvorio karte i pojačao pritisak na Srpsku:
„Videli ste da sam zamolio našeg prijatelja Milorada Dodika da još jedanput razmotri svoju odluku o referendumu. Iako razumem njegove argumente, cena je suviše visoka“.
Faktički, Vučić se stavio na stranu zapadnih sila i njihovog pritiska na Republiku Srpsku, i Dodik je bio na kraju primoran da odustane od referenduma. A pošto nije bilo referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, onda je svega četiri meseca kasnije – valjda u znak zahvalnosti Vučiću što je „smirio situaciju“ – Ustavni sud BiH ocenio neustavnim Dan Republike Srpske, koji se proslavlja svakog 9. januara, u čast proglašenja Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine od strane Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini 9.1.1992. godine. A ta presuda – doneta od strane dvojice muslimanskih i trojice stranih sudija – i jeste povod za predstojeći referendum o Danu Republike Srpske, koji je Narodna skupština Republike Srpske raspisala za 25. septembar 2016.
Još jedna podudarnost – i prošle i ove godine Ruska Federacija dala je principijelnu podršku održavanju referenduma. U julu 2015. ruski ambasador u BiH Petar Ivancov izjavio je da „niko ne treba da ignoriše stav Republike Srpske u vezi sa referendumom o Sudu i Tužilaštvu BiH“, da „građani Srpske osjećaju da su ograničena njihova prava i slobode garantovane Ustavom i da imaju razloge za nezadovoljstvo zbog neefikasnih i neadekvatnih sudskih i pravnih organa BiH, što priznaju i predstavnici međunarodne zajednice“, da „Rusiju zabrinjavaju izjave pojedinih uticajnih predstavnika međunarodne zajednice koji otvoreno prijete izolacijom Republike Srpske, da „dijalog znači precizno komuniciranje nesaglasnih strana u vezi sa određenim pitanjima, a ne situaciju kada jedna od njih diktira svoje zahtjeve drugoj“, i da je „Ruska Federacija, kao jedan od garanta Okvirnog mirovnog sporazuma, spremna da pomaže u traženju prihvatljivih rješenja za osjetljiva pitanja“.
Ove godine, preciznije 23. avgusta, Ivancov je za RTRS ponovio stav Rusije da Republika Srpska u skladu sa zakonom ima pravo na referendum, ovog puta o Danu Republike:
„Mi ne smatramo da je želja jednog naroda da izrazi svoju volju, po pitanju koje on smatra od velikog značaja, van zakona“.
A samo nekoliko dana kasnije, 30. avgusta, Rusija je izdvojila mišljenje o tekstu zajedničke izjave Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH o najavljenom referendumu o Danu Republike,odnosno nije se pridružila oštroj osudi referenduma od strane prvenstveno zapadnih sila i traženju da se od njega odustane:
„Nismo podržali tekst zajedničke izjave jer se u njemu samo preti i osuđuje. Smatram da se do rešenja problema koji postoji može doći, pre svega, dijalogom“, rekao je Ivancov posle sednice Saveta.
Za razliku od Ivancova, reakcija Vučića – a i Nikolića – posle izjave Saveta za sprovođenje mira, bila je u skladu sa prethodnom Vučićevom najavom: sazvan je sastanak svih srpskih lidera iz Republike Srpske za četvrtak, 1. septembar, „kako bi se razmotrila aktuelna situacija i eventualni dalji koraci“.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/repriza-vuciceve-zasede-za-republiku-srpsku/#_edn10 Ovo iako Visoki predstavnik još uvek nije pokušao da zabrani održavanje referenduma.
Da je Vučić samo bio jednako čvrst kao što je to bila zvanična Rusija (čvrstina Dodika, Željke Cvijanović, pa i Mladena Ivanića po ovom pitanju je u Vučićevom slučaju nezamisliva) – imali bi danas drugačiju situaciju, bitno povoljniju za Republiku Srpsku i srpski korpus uopšte. Zapadni faktor koji se švercuje pod nazivom „međunarodna zajednica“ unapred bi znao da je suočen sa monolitnim stavom tri faktora – Srpske, Srbije i Rusije. Međutim, ohrabrenom nagoveštajem Vučićevog popuštanja, zapadnom faktoru je bilo mnogo lakše da izađe sa radikalnim, oštrim stavom, znajući koliko je teško za Banjaluku da donosi odluke kojima se javno suprotstavlja Beograd. Ali takođe znajući i da Rusija neće sebe stavljati u glupu poziciju da bude „veća Srbija“ od zvanične Srbije.
Apsolutno nema opravdanja za ovakvo Vučićevo ponašanje, pogotovo u svetlu hrabrog i nepokolebljivog ponašanja srpskih prekodrinskih lidera, koji su nedvosmisleno izjavljivali tokom proteklih sedmica da će referendum sigurno biti održan, i da su i pravo i pravda na njihovoj, odnosno srpskoj strani, što su i ponovili posle stava Saveta (Dodik: „Ne zanima me PIK i njegova saopštenja“; Željka Cvijanović: „Građani Srpske imaju pravo da se izjašnjavaju o svakom pitanju za koje cijene da je važno za njih ili za Republiku Srpsku i poručila da im to pravo niko ne može oduzeti”). Zašto Srbija nije izašla sa ovako jasnim, principijelnim stavom? Da nije možda Srbija u težem položaju od Republike Srpske? Da nije možda Srbija ta koja ima 6 puta manje stanovništva, da nije možda ona ta nad kojom visi Damoklov mač Visokog predstavnika i Saveta za sprovođenje mira, da nije ona ta čija je vojska i formalno ukinuta?
Čak i da, kojim slučajem, zvanična Srbija na kraju ipak podrži Republiku Srpsku i raspisani referendum, ostao bi gorak ukus kolebanja i pukotina u onome što je trebalo i moralo da bude jedinstven front, oko pitanja koje se tiče samih principa demokratije kojoj je Zapad navodno privržen – prava na referendum. No, zašto bi, sa Vučićevog stanovišta, Srbi u Republici Srpskoj bili bolji od Srba sa Kosova i Metohije, koje je Vučić mrtav ladan izbacio iz pravnog poretka sopstvene zemlje posredstvom tzv. Briselskog sporazuma?
Odustajanje od referenduma u Republici Srpskoj – u odsustvu faktičkog poništavanja zabrane proslave Dana Republike Srpske – predstavljalo bi ozbiljan udarac na njen legitimitet, unutrašnju koheziju, samopouzdanje i status. Isto tako štetno bilo bi otvoreno ili jedva prikriveno neslaganje zvanične Srbije i Republike Srpske po ovom pitanju. U svakom slučaju, Republika Srpska nema izbor nego da se bori za temelj svog državnog identiteta, na svaki dostupan način. A na nama u Srbiji je da joj pomognemo. Sa vlastima, bez njih ili uprkos njima.
Izvor: Fond strateške kulture
