Pravda

Piše: Nebojša Babić Koliko je opasno ovo otkriće, potvrđuje činjenica da je internet stranica DC Leaks privremeno bila oborena i nije poznato jesu li svi objavljeni materijali i dalje dostupni, ali su svi na vreme skinuti u PDF formatu. DC Leaks, sa više od 2.500 dokumenata o rado NVO DŽordža Soroša, rasvetljava kako on koristi svoje bogatstvo za stvaranje globalnog haosa u kome se narodima euforično nameće zloglasni model neoliberalizma.

Dok je Soroš uspeo da destabilizuje EU promocijom masovne imigracije i otvaranjem granica, podelio je SAD finansiranjem grupe Black Live Matter, a, s druge strane, iskvario je vrlo potkupljivu američku političku klasu. Podržavajući državni udar, uništio Ukrajinu, dok je zemlja koju Soroš ne može da destabilizuje Ruska Federacija.

Politički pragmatizam i sistem vrednosti ukorenjeni u tradiciji ruske nacionalne države verovatno su razbesnili Soroša. Rusija je oduvek bila njegov primarni cilj i pokušavao je da je ubije gotovo celu deceniju. Nažalost za Soroša, a na sreću za celu planetu, ruska vlada je shvatila kancerogenu prirodu njegovih NVO i protiv njih preduzela odgovarajuće preventivne mere. Tek sad, posle otkrića DC Leaksa, to se pokazalo kao vrlo mudar potez.

Tridesetog novembra 2015. godine portal Zero Hedge piše da je „glavno tužilaštvo Rusije objavilo saopštenje u kome Institut otvoreno društvo DŽordža Soroša i sa njim povezane organizacije proglašava za „nepoželjne grupe”, a ruskim građanima i organizacijama zabranjuje da učestvuju u bilo kom njihovom projektu. Tužilac je rekao da su aktivnosti Instituta i Fondacije otvoreno društvo bile pretnja temeljima ustavnog poretka i nacionalnoj bezbednosti Rusije, dodajući da će Ministarstvo pravosuđa biti obavešteno o rezultatima istrage i da će se ove dve najveće NVO dodati na popis nepoželjnih stranih organizacija u Rusiji.

Tužioci su pokrenuli istragu, i u julu ove godine, pošto su ruski parlamentarci usvojili takozvanu „Patriotsku stop-listu” sa imenima 12 grupa i organizacija, pokrenuta je hitna istraga o njihovim navodnim antiruskim aktivnostima. Zakon o nepoželjnim stranim organizacijama stupio je na snagu početkom juna. Državno pravobranilaštvo i Ministarstvo inostranih poslova izradili su službeni popis nepoželjnih stranih organizacija i objavili njihove nezakonite aktivnosti. Kad se u Rusiji jedna NVO ili organizacija proglasi nepoželjnom, ona mora da obustavi sve aktivnosti, a njene kancelarije bivaju zatvorene. Na snagu stupa i zabrana širenja svih njihovih materijala.

U novembru 2012. godine objavljen je rad pod nazivom Beleške sa sastanka povodom strateškog planiranja Fondacije otvoreno društvo Rusije. Na sastanku su učestvovali Leonard Benardo, Iva Dobičina, Elizabet Igen, DŽef Goldštajn, Mina Jarvenpaja, Ralf Jirgens, Elena Kovalevskaja, Viki Litvinova, Tanja Margolin, Ejmi Mekdonah, Sara Rodin, Ervand Širinjan i Becki Tolson, a raspravljali su o „zajedničkim prioritetima Fondacije otvoreno društvo i aktivnostima u Rusiji iduće godine, te kako da efikasnje rade zajedno, s obzirom na pogoršanje političke atmosfere za njihove partnere”. Ključna stavka zapisnika je nada da će godina Medvedeva kao predsednika otvoriti vrata nevladinim organizacijama, što je nužno za konačno razbijanje ruske države.

Sve nade su nestale 2012. godine, kad se Vladimir Putin vratio u predsednički kabinet. Fondacija, vidno uzbiđena i razočarana, piše kako će pod Putinom sigurno uslediti drugačiji pristup nevladinim organizacijama. „Kontekst ljudskih prava se uvelike promenio od 2006. do 2012. godine, u periodu u kome je Medvedev omogućio niz poboljšanja za rad grupe, posebno promenom zakona o NVO iz 2006. Tada je vođena kampanja koja je promovisala rad NVO, a mnogi od naših ljudi su imali koristi od tog razdoblja”, stoji u jednoj belešci DC Leaks-a koja se odnosi na Rusiju.

„Surkov ima veze sa mnogim grupama spremnim na saradnju sa vladom i naši partneri su bili stručnjaci u ključnim procesima kao što je bila reforma policije. Za vreme mandata Medvedeva stvoren je prostor za modernizaciju i uključenje civilnog društva. Međutim, vrlo brzo, čim se Putin vratio na vlast, počeo je pritisak”, piše u dokumentu.

Važna prekretnica za NVO u Rusiji dogodila se sa propalim ruskim protestima u stilu kijevskog Majdana, koji su razbijeni pre nego što su stigli da nanesu nepopravljivu štetu. „Ruski protesti su duboko uticali na živote nevladinih organizacija. Država je finansirala svoje organizacije, misleći da će tako utišati opoziciju na širokoj skali. Ali, poddsičući samoorganizovanje, oni su otvorili Pandorinu kutiju. LJudi su postali aktivni i počeli su da osećaju da je moguće nešto promeniti, a vrata sa samomobilizaciju su bila otvorena. Samo kako bi uplašila stanovništvo, država je odgovorila represijom i političkim zatvaranjima i potkopala društvenu podršku protestima. Podrška vlasti 'dobrim' NVO bio je način da se preusmeri društvena podrška i način da se podeli zajednica, dok su Zakonom protiv stranih agenata protesti definisani kao finansirani spolja sa ciljem potkopavanja Rusije”, žale se u Otvorenom društvu.

Zašto takva fascinacija Rusijom? Zašto je za Fondaciju otvoreno društvo toliko važna ta zemlja? To bi valjda trebalo biti jasno: preuzimajući vlast u Rusiji, dobijaju se ogromna bogatstva i geopolitička moć.

Glavne teme na koje se fokusiralo Otvoreno društvo u Rusiji bila su vrlo važna pitanja za zemlju:

- Transparentnost i odgovornost u području borbe protiv korupcije;

- Pravo i pravosuđe (tj. reforma kaznenog prava, policije, pravne države, LGBT i ženskih prava);

- Migracije;

- Škola za integraciju (invalida, Roma);

- Sloboda medija, pristup informacijama;

- Zdravlje (pristup drogama, HIV, redukcija štete).

Problemi koje je trebalo savladati su bili sledeći:

- Ruska taktika uplitanja u Centralnu Aziju (tj. protiv Zakona o ekstremizmu u Kazahstanu);

- Uticaj Rusije u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija, gde Moskva podržava rezoluciju koja kaže da ljudska prava moraju uzimati u obzir tradicionalne vrednosti svake zemlje zasebno;

- Vrlo mali broj grupa koji nas slede zbog velikih posledica od reakcije Rusije;

- Učešće u globalnim međunarodnim režimima (G20, ICC, WTO), jer bi otvorenija Rusija promenila međunarodna upravna tela.

Ustvari, dokument opisuje veliki popis ciljeva onog „što bi trebalo učiniti” kako bi se destabilizovala Rusija, sa naglaskom na mnoge ponavljajuće teme koje neoliberali koriste u kontaminiranju zemalja u kojima nameravaju da svrgnu vlade.

Posle dokumenta iz 2012. i jasnog razočarenja članova Fondacije otvoreno društvo zbog otpora Rusije neoliberalizmu, DC Leaks pruža naknadni dokument pod nazivom Nacrt strategije za Rusiju 2014–2017.

„Rusija je danas suočena sa žalosnim povratkom u autoritarizam. Suočena je sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima, a režim se okreće prema unutra i izgleda da konsoliduje svoju bazu. Drakonskim zakonima, postepeno najavljenim povratkom Putina za predsednika, sve organizacije koje se finansiraju iz inostranstva su pod pretnjom izolacije i došle su na zao glas. Uprkos vrlo zahtevnim uslovima, bitno je i dalje se baviti Rusijom i sačuvati postojeće demokratske prostore kako bi se osiguralo da se ti ruski glasovi ne utišaju u globalnoj areni”, stoji u revidiranoj strategiji usvojenoj posle povratka Putina u predsednički kabinet.

Plan destabilizacije Rusije se sad prigodno zove Projekat Rusija, i sadrži tri osnovna koncepta.

„U ovoj sumornoj zemlji još uvijek ima prostora za provođenje Projekta Rusija. Trebalo bi iskoristiti sve dostupne mogućnosti, prateći sledeća tri koncepta, koje u trenutnom kontekstu smatramo od vitalne važnosti:

1. Ublažiti negativan uticaj novih zakona kroz mehanizme nacionalne i međunarodne odbrane. Ključni saveznici u tom pogledu su nam sve veći broj ruskih građana koji se protive regresiji zemlje, uz veliku zajednicu ruskih pravnih stručnjaka koji poznaju zakon o nevladinim organizacijama i imaju jaku motivaciju za pomoć ovom sektoru da nastavi svoje aktivnosti;

2. Integrisati ruske glasove u globalnoj razmeni ideja. Od intelektualaca, stručnjaka i ruskih aktivista, izolovanijih na nacionalnom nivou, do naučnika koji su često izolovani od međunarodne zajednice, mi ćemo podržati širenje različitih misli i ruskih kritičara u globalnom diskursu. Ove prilike dozvoljavaju ruskim akterima da sarađuju jedni sa drugima, prvenstveno po pitanju tema u rasponu od migracije do digitalnog aktivizma, čime će održavati relevantnost i smanjiti provincijalizaciju;

3. Naš cilj je da se integrišu prava i dostojanstvo najugroženijoj populaciji Rusije – LGBT osobama. Razgranata mreža partnera i propagandne mreže nudi priliku za izgradnju široke baze saveznika u civilnom društvu u vreme kad je LGBT zajednica pod ozbiljnom pretnjom. Nadamo se da ćemo videti uravnoteženiji diskurs o LGBT pravima u ruskoj javnosti, kao i snažnu grupu tradicionalnih nezavisnih organizacija koje se u svom radu aktivno bave interesima LGBT populacije.

Društvena mobilizacija i finansiranje alternativne medijske mreže za promociju socijalnog diskursa i nezadovoljstva su uobičajene taktike koje Soroševe NVO koriste u proizvodnji subverzije. „Pored ovih inicijativa, mi ćemo podržavati tri glavna područja: (a) pristup pravosuđu i pravnom jačanju marginaliziranih grupa; (b) pristup nezavisnim i alternativnim medijima i informacijama; i (v) platforme kritičke rasprave i društvenu mobilizaciju. Propagandna mreža planira da obezbedi osnovnu podršku našim pouzdanim partnerima u svakom od tih područja za ulaganja u njihov rast i razvoj, dok su sredstva koja bi im trebalo omogućiti da nastave neophodan posao fleksibilna. Takođe bi trebalo poboljšati legitimitet i finansijsku održivost, organizacijski svet trećeg sektora izgraditi transparentnije, tako da bude delotvoran. Rusija je trenutno u procesu postepenog namernog i proizvoljnog zatvaranja. U tom kontekstu ključno je stvoriti ozbiljna i mnogostrana polja nezavisnih aktera civilnog društva, koja će u najboljem slučaju pomoći da se postavi program za otvoreniju i demokratsku budućnost Rusije, a u najgorem slučaju će preživeti efekte novih drakonskih zakona”, piše u dokumentu Projekat Rusija.

Angažovanje ruske dijaspore koja se suprotstavlja sadašnjoj vladi i mobilizacija LGBT zajednice kroz masovnu medijsku propagandu često su ponavljane teme u Soroševim dokumentima. Medijska pažnja usmerena na LGBT prava za vreme Zimskih olimpijskih igara u Sočiju bila je prilika koju Soroš nije mogao da propusti. „Na kraći i srednji rok propagandna mreža ima za cilj da stvori širu podršku u civilnom društvu ovoj vrlo marginalizovanoj grupi. Iako Zakon o suzbijanju homoseksualne propagande ima neviđenu međunarodnu pažnju, za vreme Zimskih olimpijskih igara u Sočiju glasove ruskih aktivista jedva da je čula većina međunarodnih LGBT organizacija. Želimo da pronađemo način da naši ruski partneri imaju vodeću ulogu u oblikovanju strategije međunarodnog pokreta, planirajući kampanje orijentisane prema unutra, a ne prema međunarodnoj javnosti. Pritisak koji se postigne u Sočiju ne sme da splasne odmah po završetku Olimpijskih igara. Naša komparativna prednost leži u velikoj mreži i u tome što smo duboko omiljeni poslednjih nekoliko godina. Strateški, korišćenje tih mreža će povećati dugoročni uticaj u radu, organizovanju i oblikovanju LGBT prava. Grupe za LGBT prava u Rusiji su profesionalne i efikasne, ali one ne mogu da izađu izvan svoje neposredne zajednice i podstaknu druge aktere civilnog društva, što je neophodno za njihov dugoročni uspeh”, stoji u delu u kome se objašnjava kako grupe koje se bave jednim područjem mogu da mobilišu sve ostale.

Nema sumnje da je Plan 2014–2017. Soroša i njegovih NVO, koji sugeriše povećanje osoblja i regionalno evroazijsko restrukturiranje, pretrpeo velike štete zbog zakona iz 2015. godine, koji je te snage prepoznao kao remetilački faktor u Rusiji i koje su njime konačno proterane iz zemlje. Izvor: altermainstreaminfo.com.hr