Najprecizniji dosad
Prvi radar koji otkriva "nevidljive" mete razvila je kineska kompanija "Intelidžent persepšon tehnolodži laboratori", deo državnog instituta CETS za razvoj elektronskih vojnih uređaja. Radar je, prema navodima kineske novinske agencije Sinhua, uspešno testiran sredinom avgusta.
- Sistem je baziran na kvantnoj tehnologiji. Može da detektuje metu na udaljenosti od 100 kilometara - navela je Sinhua.
Kako stručnjaci objašnjavaju, u pitanju je radar koji koristi kvantnu spregu fotona, zahvaljujući čemu bolje i preciznije može da locira ciljeve od običnog radara.
Taj metod je koristan za praćenje meta koje obični radari ne mogu da detektuju, poput letelica sa stelt tehnologijom ili uređaja za blokiranje radara.
Tehnologija takođe može da se primenjuje i u medicini, na primer za detektovanje ćelija raka.
Vesti o novoj radarskoj tehnologiji objavljene su nakon što je Kina lansirala prvi kvantni satelit, koji dešifruje tajne kodove. To je sledilo američke bezbednosne zvaničnike, čija vojna tehnologija već godinama kaska za kineskom.
- Ukoliko Kina zaista može da detektuje naše najsavremenije stelt letelice, poput borbenog aviona F-22, onda definitivno imamo veliki problem. Vašington godinama smanjuje budžet za armiju, što se očigledno ispostavilo kao pogrešno. Razvoj odbrambene tehnologije u SAD je na najnižem nivou poslednjih nekoliko decenija - izjavio je neimenovani izvor iz Pentagona za američke medije.
Sledi propast
On je je upozorio da bi kineski radar mogao da označi propast za američku ratnu avijaciju, ali i za saveznike SAD - Japance.
Inače, američki vojni eksperti pokušali su 2012. da razviju kvantni radar, međutim, bez uspeha. Kad god su njihovi avioni pokušali da pošalju tom radaru lažnu sliku, događala se greška.
Prave radarsku stanicu na Mesecu
Kina namerava da napravi radarsku stanicu sa osobljem na Mesecu, što takođe predstavlja pretnju SAD. Taj objekat bi se sastojao iz prostorija za život astronauta i moćne radarske antene, koja bi išla u visinu i do 50 metara. Projekat je vlada u Pekingu pokrenula ranije ove godine, a grupa naučnika već je dobila početni fond od 2,4 miliona dolara za istraživanje. Izvor: Informer.rs
