Prisustvovali su mu predsednici Francuske i Kipra Fransoa Oland i Nikos Anastasiadis, premijeri Italije, Portugala i Malte - Mateo Renci, Antonio Košta i DŽozef Muskat, a takođe predstavnik vlade Španije Fernando Egidatu.
Razgovaralo se o budućnosti Evrope. Ali, o kakvoj budućnosti?
Nemački list Die Welt nazvao je samit v Atini – još uoči njegovog početka – „susretom od kojeg mora drhtati Angela Merkel“.
Mediteranske članice Evropske unije žele Evropu u kojoj će zemlje poput Nemačke slabijim državam-članicama EU, a i drugačiju EU. Cipras je u intervjuu listu Real News ocenio da je neophodno dalje otpisivanje dugova Grčkoj. U suprotnom, pripretio je, pokoravanje dogmama nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea dovešće do toga da će cela današnja EU uskoro videti „veoma neprijatne rezultate izbora koji slede i referenduma po Evropi“. Čak je naglasio da samoj EU preti raspad.
„Evropsko težište se pomera, — ocenio je Die Welt. — Osovina Berlin-Pariz veoma je krhka, pa dosadašnji lideri Evrope mogu izgubiti svoje pozicije. Formiraće se novi savezi. Francuska traži druge partnere. Ciprasov samit u Atini — tek je početak“.
Mnogi smatraju da je već postalo jasno da se nakon Bregzita sa Evropskom unijom događa nešto zabrinjavajuće.
Ovo potvrđuje i činjenica da je šef poslanika Evropeske narodne partije u Evropskom parlamentu, nemački političar iz CDU (partije Merkelove) - Manfred Veber - optužio Olanda i Rencija da su spremni da dozvole Ciprasu da ih iskoristi. Jer, iza takve optužbe ne stoji samo nemački bes što u EU raste otpor Berlinu, niti priželjkivanje „stare dobre“ podele sfere uticaja sa Parizom.
O čemu se radi – među prvima je shvatila Poljska. NJen ministar odbrane Antonije Maćerevič odmah je oglasio spoljnopolitički program Varšave:
„Države Centralne i Istočne Evrope objedinjuju zajednički hrišćanski bekgraund i kulturni kod. Obredna strana se može razlikovati, ali je kod vidljiv. Moramo težiti tome da u Evropi stvorimo nacionalne države. Ne radi se o nacionalizmu. To treba da budu države u kojima odluke o daljoj sudbini donosi većina. Moramo se vratiti ideji Evrope domovina. Zemlje našeg dela evrope su preživele sovjetsku, a neke takođe nemačku okupaciju. Mi ne zaboravljamo istorijski nemačko-ruski savez i iskustvo Drugog svetskog rata“.
Separatizam unutar EU postaje sve popularniji. Kandidat austrijske Partije slobode, Norbert Hofer koji ima dobre šanse da postane šef države, već je istupio sa inicijativom da Beč formira „uniju unutar unije“ zajedno sa Mađarskom, Češkom i Hrvatskom. Radi „uticanja na odluke Evropske unije“.
Neki procesi su, međutim, dublji. Jer, prefekt vatkanske Kongregacije za pitanja vere - kardinal Gerhard Miler – već je optužio nemački episkopat da stvara uslove za novi Veliki raskol kakav je 1517. katolike Evrope podelio na pristalice vatikanske ortodoksije i protestante.
Evropljani sve manje veruju EU. Anketa francuskog instituta BVA, obavljena krajem avgusta, pokazala je da je 29% Francuza spremno da u prvom krugu predsedničkih izbora (u maju 2017-te) glasa za kandidata rojalista. A da 39% Francuza smatra da bi povratak kranja na tron bio blagotvoran za nacionalno jedinstvo.
Naravno, ni Cipras, ni Maćerevič ne žele raspad EU. NJihove zemlje žele bolje mesto unutar unije. Međutim, istorija opominje da veliki događaji počinju od malih i od malih nezadovoljstava i poteza. Izvor: Fakti.org
