Najnovije

HILARI PROTIV PUTINA: Evo šta čeka svet ako Klintonova pobedi na izborima u SAD

"Ako Hilari bude izabrana za predsednicu SAD, svet će 25. avgust upamtiti kao početak Drugog hladnog rata", piše "Foreign Policy". Klintonova je, naime, u govoru koji je održala tog dana, ruskog predsednika Vladimira Putina nazvala kumom ekstremnog desničarskog nacionalizma.

Putin i Hilari (Foto: Sinhua/ Jutjub)

Poznavaoci prilika u Kremlju njene reči nisu interpretirali kao bezopasne epitete, navodi sajt.
Putin je, dve godine ranije u svom verovatno najpoznatijem političkom govoru, optužio Zapad da podržava puč ekstremista, nacionalista i desničara u Ukrajini. Klintonova, zato, nije samo uvredila Putina, već ga je uvredila njegovim sopstvenim rečima.
Da stvar bude još gora, bile su to reči koje su inicijalno bile namenjene neonacistima. Moskva je to shvatila kao reprizu njenih komentara u kojima je Putina uporedila sa Hitlerom. NJen govor uneo je u taj, ionako zategnuti odnos, element ličnog animoziteta. I, što je važnije, ustoličio je Putina kao predstavnika ideologije fundamentalno suprotstavljene SAD.

Novi Hladni rat

Zanimljivo je kako su u Kremlju, pre nego što su se zbog Ukrajine zahladili odnosi između Istoka i Zapada, isključivali mogućnost Drugog hladnog rata. Bilo je tako jer su jednostavno nestale ideološke razlike između dva stara bloka.
A Rusi su sad govor Hilari Klinton interpretirali kao nastojanje da se ove razlike ponovno uvedu kako bi se Rusija prikazala kao rasistička, netolerantna i mizogina zemlja.
Nacija koju je Klintonova spomenula bila je neprepoznatiljiva Rusima. Mizogino društvo? Putinova vlada zaposlenim majkama omogućuje 3-godišnji plaćeno porodiljsko bolovanje. Što se pak tolerancije tiče, Putin je lično prisustvovao otvaranju nove velike moskovske džamije. Osim toga, ruski predsednik često ističe i etničku raznolikost svoje zemlje. Rusima se, zato, učinilo kako Klintonova fabrikuje stvari.

Libijski scenario u Siriji

Moskva, dakle, bivšu američku državnu sekretarku vidi kao egzistencijalnu pretnju. Ruski stručnjaci za spoljnu politiku o Hilari govore sa malo poštovanja. Najproblematičnijim elementom njenog mandata državne sekretarke smatraju NATO-ovu intervenciju u Libiji koju je Rusija, usput, mogla da spreči ulaganjem veta Savetu bezbednosti UN. Ali, Moskva je tu akciju podržala samo zbog obećanja Klintonove da se zona zabrane leta neće iskoristiti za promenu režima.
Rusi su zato bili razumljivo besni kad se saznalo da Gadafi nije samo svrgnut već su pobunjenici koje je podržavala američka vojska bajonetom sodomizovali njegovo telo, što je čak i snimljeno mobilnim telefonom. A još su besniji bili nakon što su videli snimak na kom Klintonova govori: "Došli smo, videli smo, umro je", nakon čega se gromoglasno nasmejala.

Rusi ne planiraju da se odreknu Asada

Zato nisu bili oduševljeni idejom uvođenja zone zabrane leta nad Sirijom, za šta se Klintonova tokom svoje kampanje zalagala. Rusi smatraju kako se iza toga krije novi pokušaj promene režima, a poznato je da Putin po svaku cenu želi da na vlasti u Siriji ostane Asad. To je, ujedno, i razlog zašto ruska vojska uništava pobunjenike, jer žele da spreče libijski scenario.
Zona zabrane leta nad Sirijom smatra se zato pristojnim eufemizmom za bombardovanje ruskih aviona, ukoliko ih Moskva pre toga ne prizemlji. Klintonova je toga svesna. Kad su ej pitali da li bi srušila neki ruski avion, diplomatski je odgovorila kako smatra da do toga ne bi došlo. Drugim rečima, satera li Putina u ćošak, sigurna je da će on da se povuče pre nego SAD krenu u rat protiv Rusije.

Ključna luka Tartus

Međutim, za Moskvu su ulozi veći nego za Belu kuću. Sirija je dosta vremena bila najjači saveznik Rusije na području Bliskog istoka, a u Siriji se nalazila i jedina ruska vojna baza van područja bivšeg SSSR-a.
A kako se polako hlade tursko-ruski odnosi, luka Tartus postala je Rusima od još većeg značaja. Ta luka, naime, Rusima omogućuje vojne operacije na Mediteranu bez da ruski brodovi ulaze u turske državne vode.
Putin je pre dve nedelje ponovno potvrdio da je na sirijskoj strani, odobrivši zračne napade iz baze na severozapadu Irana zbog čega je Rusija prtpela ozbiljne diplomatske štete. Kako je Rusija toliko duboko upletena u tu priču, ne postoji scenario u kome bi se Putin jednostavno predao, i Asadovim protivnicima prepustio Damask, što je, prema obaveštajnim izvorima, američki plan.

U Moskvi sumnjaju u njeno psihičko zdravlje

Osim toga, Rusi su polako počeli da sumnjaju i u psihičko zdravlje bivše američke državne sekretarke čemu nije pomoglo ni to što je sastanak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom furiozno napustila nakon samo par minuta.
A tu su i glasine kako je Klintonova za vreme svog mandata državne sekretarke imala ozbiljnih problema sa alkoholom. Rusi, bez obzira na ustaljene stereotipe, o državnicima koji piju, nakon Jeljcina, imaju izrazito negativno mišljenje.
Ne pomažu ni razlike u kulturi. Rusi tako, na primer, znakom psihičke bolesti smatraju čak i situaciju u kojoj se stranac na ulici nasmeši drugom strancu. Čak se i od političkih vođa očekuje da neguju taj hladni stav. Zbog toga su na pomalo bizarne ispade Hilari Klinton, kakvi su tokom kampanje znali da se događaju, reagovali prilično šokirano tumačeći ih kao simptome ludila.

Zašto Kremlj podržava Trampa?

Tramp je, naime, trenutno jedini važniji američki političar koji se zalaže za zbližavanje Vašingtona i Moskve. Pobedi li ga Klintonova, imaće odrešene ruke za sprovođenje agresivne kampanje protiv Rusije, što se inače tradicionalno pripisivalo republikanskom političkom stilu.
Moskva Trampa ne preferira zbog toga što misli kako bi mogla laše da manipuliše njime, već zato jer joj odgovara njegova retorika "America First", koja se podudara sa njegovim pristupom spoljnoj politici.
Rusija se zalaže za povratak klasičnom međunarodnom pravu koje državama omogućuje vođenje direktnih pregovora zasnovanih na zajedničkom razumevanju interesa neokaljanih ideologijom.

Uloga Krima

Činjenično je stanje kako je Krim postao deo Rusije. Priznavanje toga moglo bi da bude presudno u nekim budućim američko-ruskim pregovorima. Ali, Klintonova je napala Trampa što je takvu mogućnost uopšte spomenuo. Ona je, zbog ideoloških razloga, sklonija ideji da će se Krim jednom opet pripojiti Ukrajini, iako Moskva ulaže četiri milijarde dolara u most koji će Krim da spoji sa Rusijom.
U Moskvi se, pak, nadaju kako će pitanje Krima i sličnih problema da nestane, izabere li SAD predsednika koji će se baviti nacionalnim interesima vlastite zemlje, od podržavanja Asadovog režima do smanjivanja NATO-a odbijanjem slobodnih igrača. Rusija Trampa poštuje zbog takvih realističnih pozicija dok u Hilari Klinton vidi Trampovu suprotnost, progresivnog ideologa koji će tvrdoglavo da se drži vlastitih moralnih vrednosti bez obzira na posledice.

Rusima je problematičan Soroš

Klintonova je finansijski povezana sa DŽordžom Sorošom, čiji se inistituti Otvorenog društva smatraju najvećom pretnjom ruskoj unutrašnjoj stabilnosti zbog njihove navodne upletenosti u istočnoevropske revolucije.
Ruski bezbednosni aparat siguran je kako Soros radi na svrgavanju predsednika Putina, koristeći iste metode zbog kojih je Viktor Janukovič ostao bez vlasti u Ukrajini. Radi se o orkestriranim masovnim protestima sa ciljem opravdavanja oružanih sukoba, tvrde. Moskva se pita hoće li Klintonova biti dovoljno nesmotrena da takve planove podrži.
Putin je još ranije kritikovao SAD zbog toga što je koketirao sa takvom mogućnošću 2011. godine, kad se tadašnja šefica američke diplomatije Klintonova pozitivno izjašnjavala o masovnim protestima usmerenima protiv pobede Putinove stranke na parlamentarnim izborima. A njena eksplozivna retorika nije ga uverila da je promenila svoju političku agendu.
Izvor: Telegram.hr

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA