Pre izvesnog vremena, Hrvatska je proterala jednog ruskog diplomatu, navodno prvog sekretara konzulata u ruskoj ambasadi u Zagrebu tvrdeći da je špijun, a zatim je sledilo proterivanje savetnice iz ambasade Hrvatske u Moskvi, prenosi „Jutarnji list“.
Ova špijunska afera, kakva dosad nije zabeležena na relaciji između Zagreba i Moskve, počela je krajem aprila, kulminacija je usledila idućih meseci, a javnost dosad nije saznala apsolutno ništa. Kako navodi „Jutarnji“, od osamostaljenja Hrvatske nije postojao sličan problem s Rusijom i ovo je prvi put da se Zagreb odluči za takav korak kada je reč o diplomatskim odnosima s Ruskom Federacijom. - Kada je hrvatska strana donela odluku o proterivanju ruskog diplomate, pouzdano znam da su Rusi bili jako povređeni pa su razmišljali da istu meru primene na čak dvojici hrvatskih diplomata u Rusiji. Onda su odlučili otkazati gostoprimstvo savetnici, koja je po diplomatskom rangu viša od proteranog ruskog diplomate iz Zagreba, i na taj način pokazati snagu - rekao je bivši hrvatski diplomata i dobar poznavalac ruskih prilika za „Jutarnji“. Sve se, kako se navodi, odvijalo u strogoj diskreciji, pa ni hrvatska, ni ruska strana s tim nisu išle u javnost, a poslednji sličan slučaj kada je reč o Hrvatskoj zabeležen u vreme Sovjetskog Saveza. Iako do svih detalja nije moguće doći, procurilo je samo to da se ruski diplomata u Zagrebu otvoreno bavio jednim drugim poslom, špijunažom i radom za „službe“, što je hrvatska strana na vreme detektovala, navodi „Jutarnji“. - Uostalom, treba znati da to nije ništa ni novo, ni iznenađujuće. Procenjuje se da gotovo 60 posto onih koji rade u pojedinim ambasadama na ovaj ili onaj način sarađuje sa službama - kaže iskusni hrvatski diplomata koji dobro poznaje način funkcionisanja moderne diplomatije. Ruski diplomata, za kojeg je hrvatska strana tvrdila da se bavi špijuniranjem, bio je navodno vrlo brzo prepoznat i hrvatska strana je skupljala dokaze o njegovim aktivnostima. Dobro obavešteni izvori kažu da se tim „drugim“ poslom bavio vrlo otvoreno. Ovakva špijunska afera kakva se dogodila na relaciji između Zagreba i Moskve za hrvatsku diplomatiju nije čest slučaj, za razliku od diplomatija velikih sila koje se sa sličnim problemima stalno susreću i imaju jasno razrađene strategije u svakom pojedinom slučaju. Hrvatska strana pokazala je maksimalnu diskreciju, ali su Rusi odmah nakon proterivanja svog diplomate izvršili kontrameru, a to je značilo da će doći do otkazivanja gostoprimstva i za hrvatske diplomate u Moskvi, što se na kraju i dogodilo. Hrvatska strana uverava da se diplomata kojem je u Rusiji otkazano gostoprimstvo nije bavio špijunažom, niti sličnim poslovima, prenosi „Jutarnji“. - Naravno da je sve to stvorilo probleme na diplomatskim relacijama između dve zemlje, ali niko to nije želeo da diže na neki viši nivo - uverava sagovornik „Jutarnjeg“, koji je dugo aktivno radio u hrvatskoj diplomatiji. Na pitanje kako je hrvatska strana mogla da prepozna špijuna, sagovornici „Jutarnjeg“ kažu da za to postoje službe. LJudi koji rade ovaj osetljivi posao, a otkrivanje mogućih špijuna ili onih koji rade za tuđe službe na teritoriji Hrvatske spada u sam vrh osetljivosti, danas su školovani i prošli su sve ono što takav posao zahteva. Sama diplomatija, kako navode, nema nikakve veze s tim poslom, nego se reaguje na osnovu detaljnih istraga, analiza i provera. U ovom konkretnom slučaju sigurno je samo to da se ništa nije prepustilo slučaju i da su dokazi više nego verodostojni. Jer, hrvatska strana sigurno ne bi ulazila u mogući konflikt s Rusima da nije imala i te kako dobre dokaze. U konkretnom je slučaju hrvatska diplomatija preduzela mere tek kad su na Zrinjevac stigle informacije da postoji sumnja u nedopuštenu aktivnost ruskog diplomata. Za našu je stranu bilo izuzetno bitno da se sve dalje odvija iza kulisa, navodi list. - Tiho, tiho, tiho. Jer, bilo kakvo dizanje tenzija može imati vrlo loše posledice i za odnose dveju država koje se nađu u takvoj situaciji, pogotovo ako je reč o Rusiji - ističe sagovornik „Jutarnjeg“. A kada je reč o odnosima Hrvatske i Rusije, oni su osetljivi, piše list i dodaje da na privrednom planu postoje dobri odnosi, ali su se sankcije EU prema Moskvi odrazile i na robnu razmenu, dok na političkom planu, nema posebnih problema a Hrvatska uglavnom sledi politiku EU. Hrvatska više od godinu dana nema ambasadora u Moskvi pošto je prethodni diplomata napustio diplomatiju iz privatnih razloga, a rešenje za njegovog naslednika još nije pronađeno. Kako se podseća, povučen je i iskusni diplomata iz Vašingtona, tako da se dogodilo da Hrvatska jednom trenutku dogodilo da nema ambasadora ni u Rusiji, ni u Americi. Upravo u to vreme došlo je i do špijunske afere u Zagrebu. Hrvatska se u svojoj kratkoj diplomatskoj istoriji od osamostaljenja već susrela sa sličnim problemima da na njenoj teritoriji, pod maskom diplomatije, otvoreno rade ljudi za strane službe. Reakcije hrvatskih vlasti su bile različite, a teško je pretpostaviti šta je u ovom konkretnom slučaju prevagnulo da se ruski diplomata otera, zaključuje „Jutarnji“. Izvor: Jutarnji list