Naša dosadašnja putovanja su se svodila na brze vikende po Srbiji, koje, da me ne shvatite pogrešno, sam zaista volela, ali budimo realni, more je more. Ali, kako je Marko tip koji ne može da podnese da bude sa nekom osobom više od tri noći zajedno, morala sam da se prilagodim tim vikendima.
Moram priznati da sam se poprilično iznenadila kada je pristao da odemo na punih 10 dana na more, i to na Krf. Koferi su bili spakovani, pasoši takođe, a svoje uzbuđenje nisam mogla da sakrijem.
Možda sam na početku samo propustila da spomenem da ni ja nisam baš što bi se reklo "cvećka". S obzirom na to da je naša veza bila kao isprogramirana, imala sam običaj da na neki vikend skoknem i sa nekim drugim. Marko je bio "dečko za pokazivanje", ali moje potrebe su tolike da nije mogao da me ima samo za sebe.
Kako to obično biva, pred sam put smo se nešto poprilično pokačili, tako da sam ja odlučila da neće biti teoretske šanse da sedi pored mene u putu.
Čim smo stigli pred autobus, pitala sam vodiča da li postoji neko prazno mesto gde bih se prebacila, i on me je smestio na taj sudbinski broj 21.
Majko sveta, kada sam videla ko sedi pored mene, odmah sam ovlažila. Na svu sreću, Marko je bio na spratu autobusa, pa čak nisam morala ni da ga gledam. Svetozar, kako se zvao moj novi "putnički partner" je na Krf krenuo sam. Kako je rekao, mrzelo ga je da se uklapa sa drugima.
Bez preterivanja, u roku od 10 minuta smo počeli sa dvosmislenim rečenicama, odmerivanju "paketa", a on je skenirao moje grudi koje su i te kako dolazile do izražaja u dubokoj majičici na bretele.
Nakon samo pola sata, imala sam najveći kez na licu koji se na svu sreću nije video jer su se svetla u busu već pogasila. Svetozar je želeo da "proveri" da li nosim gaćice, pa je zavukao ruku u moje helanke i počeo da mi mazi međunožnje, prvo preko njih, kao da me zadirkuje, a onda ih je i sklonio.
Nisam mogla da verujem šta mi se događa, ali sam bila toliko uzbuđena da sam jedva čekala da mu uzvratim.
Na prvoj pauzi smo skoro svi izašli iz autobusa. Marko i još troje ljudi su ostali unutra što je meni i te kako odgovaralo. Sa Svetozarom sam se udaljila do obližnje šumice kraj puta, i čim smo izgubili bus iz vidika, strgla sam mu trenerku. Već mu je bio velik i tvrd i samo je čekao da ga stavim u usta.
Svršio je u rekordnom roku, a čak mi je udelio i kompliment da bolje nije imao u skorije vreme.
Svaka naredna pauza je bila naizmenično razmenjivanje "nežnosti", pa moram priznati da sam bila poprilično razočarana kada smo stigli na Krf. Marko je bio spustio loptu, izvinjavao se mučenik, pa smo "izgladili" stvar.
Svetozara sam povremeno viđala na plaži, ali to je bilo to.
U povratku sam sedela sa dečkom, a Svetu nakon toga više nisam videla.
Ipak, ako ovo čita, želim da mu se zahvalim na nezaboravnom putu. OVDE pogledajte 5 stubova vrtoglavog vrhunca.
Izvor: Informer
