Karikatura iz sedamdesetih godina 19. veka prikazuje tada dva najznačajnija britanska političara, vođu torijevaca Bendžamina Dizraelija i vođu liberala Vilijama Gledstona, kao školarce koji se gađaju blatom. Između njih stoji strogi učitelj sa prutom u ruci koji ih razdvaja. Karikatura, svojevremeno objavljena u londonskom satiričnom časopisu „Panč“, prikazala je svu prljavštinu tadašnjih izbornih kampanja za britanski parlament. Slična karikatura mogla bi se objaviti i danas, povodom američkih predsedničkih izbora, samo sa drugim likovima. Školarci koji se gađaju blatom bili bi Donald Tramp i Hilari Klinton.
Američka predsednička kampanja neuobičajeno je prljava. Kandidati jedno drugo časte uvredama kao što su to nekada radili Dizraeli i Gledston. Tako je Hilari Klinton, pomalo u stilu Zorana Milanovića, za Trampa i one koji ga podržavaju rekla da su „šaka jada“. Kasnije je morala da se izvinjava.
Strasti i predrasude Još 1840. jedan od najiskusnijih američkih političkih operativaca toga vremena, Tomas Elder, rekao je: „Strast i predrasuda, pravilno izazvane i usmerene, učiniće u partijskom nadmetanju isto onoliko koliko i princip i razlog“. Do sada se, međutim, retko dešavalo da se predsednička trka u Americi odvija bez pozivanja na principe i razloge, a da strasti i predrasude igraju tako značajnu ulogu. „Nešto se desilo u Americi. Populizam je uzeo velikog maha, tako se ponašaju i kandidati. Ako su ova dva kandidata najbolje što Amerika ima, onda je ona u velikom problemu. Izborni štabovi su uvek insistirali na pozitivnoj kampanji. Ova je postala vrlo negativna i, ako obratite pažnju, kada slušate Hilari Klinton, nema mnogo priče o konkretnim akcijama kako će učiniti Ameriku boljom i ne spominje se koncept nacionalnog interesa. Sve je u oblacima, sve ide kroz maglu. Plašim se da nijedan kandidat nema jasno definisane stavove i pravce kretanja Amerike, osim populističke“, kaže Jovan Kovačić, osnivač i predsednik tink-tenk organizacije „Ist-vest bridž“.
Rusija kao kec na deset
Kao jedna od glavnih tema predsedničkih izbora pojavila se — Rusija. Spoljna politika do sada nije bila glavna tema predsedničkih izbora. Tek ponekad, kao što je bio slučaj sa ratom u Vijetnamu ili sa iračkom krizom, spoljnopolitičke teme igrale su značajnu ulogu. Za Kovačića, važno pitanje je kako se Rusija pojavila kao tema američke predsedničke kampanje. Sve je počelo, kaže on, kada su razotkriveni mejlovi iz štaba Demokratske stranke, za šta su optuženi ruski hakeri koje podržava ruska država. Ovo razotkrivanje je, prema Kovačićevim rečima, udarilo na ustavne osnove američkog izbornog procesa. „To je tipična klintonovska doktrina — da bih sakrio jedan požar, napraviću još veći. Tako da se oni nisu bavili time šta je tu rečeno, nego su rekli drž’te vuka i optužili Rusiju, samo da se ljudi ne bi bavili sadržinom optužbi protiv rukovodstva Demokratske stranke“, objašnjava Kovačić. Rusija je u sadašnjoj situaciji odnosa Istoka i Zapada sasvim sigurno zainteresovana ko će biti naredni predsednik SAD, naglašava Kovačić, ali to ne dokazuje njenu direktnu umešanost u izbore. „Ne treba zamerati Rusiji što je zainteresovana da li će idući predsednik biti neko ko će razgovarati sa Moskvom ili neko ko će joj uvoditi sankcije“, dodaje Kovačić.
Reakcije iz tabora Hilari Klinton ne govore u prilog nastavku dijaloga sa Moskvom. Tramp je, sa svoje strane, vrlo vešto iskoristio situaciju i pohvalno se izrazio o Vladimiru Putinu i time je počeo da se dopada delu američke javnosti kome je preko glave napetosti i traženja novih neprijatelja, kaže Kovačić.
Trampova prednost i Hilarina bolest
U finišu predsedničke trke nametnulo se i pitanje zdravlja Hilari Klinton koje bi, kako spekulišu neki mediji, moglo da je košta predsedničkog mandata. „Ono što smo videli ne govori ništa dobro. Možda je to nešto trenutno. Ako ona nije dobro, na čemu insistiraju Tramp, republikanci i deo demokrata koji je protiv Hilari, to će se sigurno odraziti na podršku njoj“, kaže Kovačić. Bez obzira na to da li je Hilari Klinton bolesna ili ne, poslednja istraživanja javnog mnenja pokazala su da je Donald Tramp u blagoj prednosti. Da Tramp ima veće šanse na izborima, Kovačić je, kaže, prognozirao još kada je republikanski kandidat bio u zaostatku 15 poena. „Nije to velika matematika. Iznenađenja su uvek moguća i ima još vremena do novembra, ali ako se posmatra uspeh Bernija Sandersa i doda se broj njegovih glasača na broj glasača koji podržavaju Trampa, jasno se vidi u čemu je problem“, navodi Kovačić.
Hilari Klinton, naime, predstavlja elitu vašingtonskog establišmenta, koji je počeo da svojim ponašanjem, indolentnošću i nebrigom nervira prosečne američke glasače.
„To je proces koji je počeo još 2008. opštim haosom, kada se raspršio američki san, kada je u prve dve nedelje osam miliona ljudi ostalo bez posla i šest miliona bez kuća i stanova. U međuvremenu se nije desilo mnogo toga što je popravilo život u SAD“, kaže Kovačić.
Ta elita, egoistična i okrenuta samo sebi, za koju je Klintonova vezana neraskidivim političkim i biznis vezama, najveća joj je smetnja da se približi prosečnom američkom glasaču. Stoga Kovačić i predviđa još skandala do novembra. Izvor: rs.sputniknews.com
