Pravda

Dosad taj region nije imao svoje predstavnike u ruskom parlamentu, iako se poluostrvo u sastav Rusije vratilo još u martu 2014. Međutim, na poluostrvu već strahuju od mogućih provokacija i pokušaja sabotaže. Najveća pretnja su ekstremističke organizacije, čija je delatnost zabranjena u Rusiji. Ekstremistička organizacija „Medžlis krimsko-tatarskog naroda“ već sprovodi kampanju i poziva žitelje Krima da bojkotuju izbore.  Uprkos tome, ankete pokazuju da je 80 odsto krimskih Tatara spremno da izađe na izbore — 60 odsto njih već zna za koga će glasati, a 20 odsto je još neodlučno. Sa druge strane, u Centralnoj izbornoj komisiji Rusije pribojavaju se, na prvom mestu, provokacija od strane neonacističkog pokreta „Desni sektor“ ispred konzulata RF u ukrajinskim gradovima — Harkovu, Odesi i Lavovu, a takođe i ispred ruske ambasade u Kijevu. U ukrajinskim medijima je glavna priča kako „okupatori“, odnosno krimske vlasti navodno ucenama primoravaju ljude da izađu na izbore i to tako što im prete otkazima ili smanjenjem plata. Eksperti upozoravaju da ukrajinski zvaničnici svojim izjavama podstrekuju i huškaju radikalne grupe na ekstremizam. „Izbori za Državnu dumu Ruske Federacije na Krimu održavaju se prvi put i to u teškim uslovima. Moguće su provokacije destruktivnih radikalnih organizacija i destruktivnih političkih partija, koje podrazumevaju, recimo, anonimne telefonske pozive o terorističkim napadima“, upozorio je šef Antiterorističke komisije Krima Aleksandar Buličev. Šef Krima Sergej Aksjonov je takođe upozorio na „informacioni terorizam“ na poluostrvu i moguće lažne pretnje o „terorističkim napadima, postavljanju eksploziva i drugim navodnim zločinima“, kako bi „paralizovali“ rad izbornih komisija i nadležnih službi, a sve sa ciljem da izbori za Državnu dumu sedmog saziva propadnu. Aksjonov je istakao da je najvažniji zadatak policije da obezbedi sigurnost na biračkim mestima. Na Krimu se već u tom pravcu preduzimaju određene mere, a policiji će tokom izbora pomagati i oko 2.000 kozaka i pripadnika Dobrovoljne narodne družine (sovjetska i ruska dobrovoljačka organizacija koja pomaže bezbednosnim strukturama u očuvanju javnog reda i mira, čuvanju granica itd). Osim toga, ukrajinske vlasti su izbore na Krimu i Sevastopolju već proglasile „nelegitimnim“ i pozvale su Zapad da učine isto. Ambasadorka SAD u Ukrajini Meri Jovanović je saopštila da Vašington neće priznati izbore na teritoriji Krima. „Još jednom ću ponoviti poziciju SAD: Krim je i sada i zauvek će ostati deo Ukrajine. Mi takođe ne priznajemo izbore za Državnu dumu koji se održavaju na teritoriji Krima“, izjavila je Jovanović. Isti stav imaju i druge zapadne zemlje koje su pod uticajem Vašingtona. Kijev poručuje da će pristati na održavanje izbora u ruskim ambasadama i konzularnim odeljenjima u Ukrajini samo pod uslovom da Rusija odustane od sprovođenja izbora na Krimu i ako isključi sa spiskova kandidata predstavnike ovog regiona. Osim što su izbore proglasili nelegalnim i što su pozvali zapadne zemlje da učine isto, ukrajinske vlasti su upozorile i na krivičnu odgovornost njihovih organizatora. Vlasti Krima kažu da ultimatumi i ucene Kijeva neće uticati na izbore za Državnu dumu i naglašavaju da se ukrajinske vlasti postavljanjem ultimatuma Rusiji samo brukaju. Moskva takođe ne mari za to što Kijev i neke zapadne zemlje ne nameravaju da priznaju rezultate izbora, jer je „Krim teritorija Rusije“. Krim je ponovo postao ruski region nakon referenduma koji je održan 16. marta 2014. godine, posle državnog prevrata u Ukrajini. Za ujedinjenje s Rusijom glasalo je više od 95 odsto žitelja tog poluostrva. Izvor: rs.sputniknews.com