Piše: Đoko Kesić Naime, ako se održi Referendum od danu državnosti Republike Srpske, to bi učvrstilo njenu sadašnju poziciju i potvrdilo dominantnu političku figuru Milorada Dodika među Srbima s leve strane Drine, a Dejtonsku BiH usmerilo na neumitni kolosek raspada. Međutim, ukoliko Dodik poklekne pod pritiscima Beograda, Brisela, Londona i Vašingtona, ukoliko u poslednjem trenutku odustane od referenduma biće to njegov politički kraj, a Sarajevo i muslimanski entitet dobiće krila. Još bi se nastavilo razvlačenje Republike Srpske koja bi se pretvorila u političko sećanje.
Teško je prosuditi šta će se dogoditi. Pritisci na Banjaluku su sve otvoreniji, a Dodik odgovara „listići za referendum su odštampani“!
Ali da se podsetimo šta je to dodatno i iznova zamutilo etničke odnose u BiH? Da li zbog totalnog političkog slepila, političke bahatosti ili neke snažne ali još nejasne i nevidljive međunarodne podrške koja će stati iza njih, ali muslimansko Sarajevo poslednjih meseci temeljno ubija dejtonsku Bosnu i Hercegovinu. Zapravo od 1995. i Dejtonskog sporazuma kojim je završen građanski rat na prostoru bišve SFRJ, iz Sarajeva uglavnom iz estabilišmenta muslimanskog političkog vođstva, nastoji se umanjiti značaj i osnovne državne vrednosti Republike Srpske a muslimane predstaviti kao jedinu žrtvu i tu žrtvu valja materijalizovati . U tom podzemnom ali i javnom diplomatskom ratu, uz pomoć SAD i Velike Britanije, Republici Srpskoj otete su važne državne ingerencije, od sudstva, graničnih službi i nekih vojnih odbrambenih ingerencija. Dugo je trajao rat da se Srpskoj oduzme njena policija, ali je na kraju Dodik pobedio. Istini za volju neke ingerencije su tajnom trgovinom ustupljene Sarajevu, u čemu su učestvovali lideri SDS, a i sam Dodik.
Poslednji politički sukob eskalirao je baš zbog toga što su Vrhovni sud BiH i još neke navodno nadležne republičke institucije ukinule 9. januar Dan Republike Srpske koji Srpska slavi kao svoj Dan državnosti od 1992. Muslimanske lideri su pre nepunu godinu ocenili da taj datum nema uporiše u Dejtonskom sporazumu pa su ga proglasili nevažećim. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske je odvažno odlučio da se o tome izjasne građani Republike Srpske, što je s jedne strane apsolutno homogenizovalo Srbe u Srpskoj a u svetu izazvalo ozbiljne dileme i proglasilo prvi stepen uzbune.
Međunarodna zajednica, prvenstveno Velika Britanija i Visoki predstavnik (prokurator u BiH) Valentin Isko visokoparno upozorava da se „Dodik igra vatrom“ što može da bude samo prdež u oluji. Dodik odgovara „možda će referendum biti zabranjen, ali će biti odražan“. Karte za ovu uzbudljivu političku partiju pokera su podeljene. Iza referenduma u Srpskoj stali su svi politički lideri, čak i ogorčeni protivnici Milorada Dodika. Jer, Dodik je definitivno i dalje prvi i jedini srpski lider s leve strane Drine. Bosić i Čavić bi se suprotstavili referendumu, ali jasno im je da bi to bilo loše prihvaćeno u njihovom biračkom telu. Lider Srba u BiH Milorad Dodik godinama već uporno ponavlja da je BiH neodrživa i nakaradna državna tvorevina. Sa tim se u suštinu slaže i politička elita u Beogradu, ali to javno ne sme da prizna. Premijer Aleksandar Vučić došao je do mudre kovanice „protiv sam referenduma ali podržavam Republiku Srpsku“. Zvuči neubedljivo, što je beogradskim medijima dalo povod da javno iznesu spekulaciju da je „Dodik lupio šamar Vučiću“, što je proizvoljna i suluda tvrdnja. I Beogradu i Banjaluci je jasno da ta ljubav iskazana u četom sretanju i srceparajućoj retorici- nije iskrena.
Pouzdano se zna da su Dodik, Ivanić i Bosić Vučiću i Nikoliću saopštili sve svoje razloge zbog kojih ne mogu odustati od referenduma. Vučiću i Nikoliću nije ostalo ništa drugo nego da javno saopšte svoje neslaganje, s referendumom, ne obrazlažući svoj stav.
Tako je sve ostalo nedorečene, mada u regionu preovladava mišljnje da se Vučić izjasnio protiv referenduma jer je to od njega tražio Brisel, što je verovatno tačno. Međutim, Vučić će teško izneti ubjedljive argumente Angeli Merkel kako je njegov uticaj na Dodika veoma ograničen. Verujem da će naredni dani razjaniti ove pa i mnoge druge dileme, a prvenstveno onu glavnu – da li je na vidiku politički kraj Milorada Dodika pa i Srpske? Ako se to i dogodi, biće to nesumnivo loša priča za Republiku Srpsku ali i za Aleksandra Vučića.
Sa druge strane Zlatko Lagumdžija, ugledni sarajevski intelektualac i bivši ministar inostranih poslova BiH gorko će se kajati zbog javnog stava da referendum o Danu državnosti Republike Srpske neće doneti ništa novo niti će ugroziti stabilnost Bosne i Hercegovine. Jer predsedniok RS Milorad Dodik igra suptilnije i na duge staze. Za Lagumdžiju to je samo predizborno pokazivanje mišića (u BiH slede lokalni izbori) za Dodika i za Srbe u RS referendum je polaganje ispita zrelosti. Srbi u RS pokazuju ozbiljno jedinstvo i zrelost kad su u pitanju nacionalni a i državni interesi, jer oni Republiku Srpsku doživljavaju kao svoju državu koja će se kad tad osamostaliti.
Muslimani iz Sarajeva besni, seire kako im konci jedinstvene Bosne i Hercegovine klize iz ruku, jer montaža popisa stanovništva iz 2013. koja je naturila uz pomoć tzv Međunarodne zajednice (čitaj SAD i Velike Britanije) da muslimani imaju prostu većinu skoro 51 odsto, jer su im priznali 200 000 stanovnika, onih muslimana koji već 20 – 30 godina ne žive u BiH. To su odbacili i Srbi i Hrvati u BiH.
Bosanski muslimani, kao deo svetskog revolucionarnog preporoda koji se polako ali sigurno pretvara u ekstremni islam, opet dobijaju materijalnu i političku potporu od Turske Irana i Saudiske Arabije.
Tako osokoljeni počeli su da insistiraju na reviziji Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno ukidanja Republike Srpske.
Sarajevo zaboravlja da Bosna i Hercegovina posle ovog referenduma neće biti ni ono što joj je Dejtonski sporazum dao. U blažem slučaju koji, nije nebitan, Sarajevo će morati opet da prizna Dejtonski sporazum i da prestane sa insistiranjem na njegovoj reviziji i statusu Republike Srpske. Međutim, pred svetom će referendum i srpsko jedinstvo u Srpskoj, otvoriće brešu koja vodi ka konačnom referendumu o otcepljnju Republike Srpske.
Da li bi ovo potonje rešenje izazvalo onaj politički cunami koji je Sarajevskim atentatom 1914. praktično počeo svetski rat?
Moguće, ali zasigurno Bosna i Hercegovina živi svoj perpetum mobile, svaki njen novi dan posle referenduma o Danu državnosti Republike Srpske dokazivaće besmislenost državnog okvira u kojem sad bitiše. Ako sve bude funkcionisalo kao danas, Bosna i Hercegovina će se sama raspasti.
To bi, međutim dovelo do stvaranje još jedne etnički čiste i napaljene muslimanske države i stvorilo mali hrvatski entitet u nekad stabilnom državotvornom BiH trouglu.
Bosna i Hercegovina je od pamtiveka tamni vilajet. Bila je stabilna jedino kao vazalna srpska država kad su Nemanjići bili moćni i kad su Srbi bili hegemoni pa su bosanski vladari dobijali titulu Stefan. Od vremena kad je postala Otomanska kolonija, poturčena i pokatoličena, podeljena je do te mere da čak ni časovnici i zvonici, kad uče hodže s minareta ili se satornjeva hrišćanski crkava oglašavaju zvonici, redovno se Javljaju u tri različita vremena. Samo da bi se razlikovali.
Iz sadašnje perspektive razlikovaće se još više. Izvor: Pravda
