Izjava Mihaela Rota, državnog sekretara u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, da Srbija mora da uskladi svoju politiku sa EU i odrekne se Moskve, izazvala je oštre reakcije srpskih zvaničnika, iako je taj uslov Brisela odavno poznat. Ovaj zahtev EU odnosi se zapravo na uvođenje sankciji Rusiji, koje bi na Srbiju mogle da ostave ozbiljne posledice, kako na političkom tako i na ekonomskom planu.
Žešći odgovor Srbiji nego članicama EU
Najveći udar pretrpeo bi energetski sektor, jer je Srbija već dugo u potpunosti zavisna od uvoza gasa i nafte iz Rusije. Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta i ugledni ekonomista, smatra da bi Moskva u slučaju sankcija sasvim sigurno uvela restrikcije Srbiji, a da bi građani posledice toga na kraju osetili i na svojoj koži.
- Smanjenjem isporuka gasa i nafte dovelo bi do povećanja cena tih energenata. To bi uticalo na pad proizvodnje, a pad proizvodnje na pad društvenog proizvoda. Sve bi to dovelo do pada standarda građana - objašnjava Crnobrnja. On podseća bi, osim toga, bio ugrožen izvoz u Rusiju, pre svega prehrambenih proizvoda, industrije nameštaja i tehničkih proizvoda, čija je godišnja vrednost oko pola milijardi evra, ali i nedavno dogovorena isporuka srpskog "Fiata".
- Na uvođenje sankcija, Moskva bi možda još jače uzvratila Srbiji nego nekim drugim članicama EU. Vodi se neka vrsta bitke oko Srbije, jer se Beograd percipira kao najvažniji faktor u regionu - navodi Crnobrnja.
Gubitak saveznika u Savetu bezbednosti
Da bi prekid odnosa sa Moskvom ostavio katastrofalne posledice na Srbiju smatra i diplomata Ninoslav Stojadinović. On navodi da bi sankcijama Rusiji, ugrozili i odnose sa drugim zemljama koje su u savezničkom odnosu sa njom.
- Dramatično bi se stvari promenile. Ne bi mogli da računamo na rusku podršku u Savetu bezbednosti, kako po pitanju Kosova, tako i u odnosu na Republiku Srpsku. Praktično bi ostali bez saveznika kada je reč o nekim nacionalnim pitanjima - ističe Stojadinović. On dodaje da, iako je ekonomska saradnja drastrično manja nego sa EU, trgovinska razmena koju imamo sa Rusijom veoma je značajna za srpsku privredu.
- Licemerno je u uvom trenutku postaviti to kao uslov Srbiji. Mi smo još daleko od EU, ali stalno dobijamo slične poruke. Nije isto kad velike sile, poput Nemačke, Velike Britanije ili Francuske, uvedu sankcije i kada to učine treće, siromašne zemlje, poput naše - zaključuje Stojadinović.
Sagovornici nisu mogli da odgovore da li bi prekidom odnosa sa Kremljom Rusija priznala nezavisnost Kosova, mada je ruski predsednik Vladimir Putin više puta izjednačavao situaciju na Krimu i KiM. Ipak, svi su se složili da Srbija ostala sama u "borbi za nacionalna prava i interese".
A šta zaista plaši Brisel?
Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova, smatra da bi uvođenjem sankcija Srbija bila prepuštena sebi i zapadnim silama.
- Mislim da Rusija ni tada ne bi priznala Kosovo. To je njihova rezervna karta, ukoliko raskinemo brak sa EU - kaže on.
Izvor iz diplomatskih krugova navodi da će uvođenje sankcija Moskvi doći na red pred sam ulazak u EU, ali da je pitanje da li će u tom trenutku to biti uopšte tema u EU.
- Na našu sreću u nesreći, to se neće desiti skoro. Kad dođemo na red, verovatno će sankcije Rusiji biti ukinute i to od nas niko neće tražiti. Već sada neke članice EU ističu da od njih imaju veće štete nego koristi - kaže sagovornik. On navodi da Zapad u ovom trenutku više brinu neke druge stvari, a to je vojna saradnja sa Rusima i Humanitarni centar u Nišu.
- Iako Vojska Srbije bar dva puta godišnje održava vojne vežbe sa ruskim snagama, jasno je da je saradnja sa članicama Partnerstva za mir i NATO-a mnogo jača. Dok god je tako, odnosi koje imamo sa Moskvom će se tolerisati. Takođe, Brisel plaši i Ruski centar u Nišu, jer strahuju da se iza njega krije otvaranje potencijelne vojne baze - ističe izvor. Izvor: Blic
