Borovčanin, Šapić, Vanja Udovičić, svojevremeno Vasa Mijić, Boškan… Mnogo je sportista u politici. Da li je njima mesto tu i da li je vaš utisak da oni u politiku ulaze da bi nešto promenili, ili prosto da bi „bili tu“?
- Politika i sport nemaju dodirnih tačaka, a kada se to desi, onda sport prestaje da ima svoju edukativnu, preventivnu i socijalnu prirodu. Sport treba da bude produktivna grana društva, a ne nešto što će koristiti po potrebi i to vrlo loše. U sportu, na kraju krajeva, nema koalicija i opozicije. Kao što rekoh, dakle, politika i sport ne idu zajedno, to je moje mišljenje, ali očigledno ne misle svi isto.
Čini se, međutim, da ni sport nije kao što je bio… Nema više Vanje koji će preleteti reklame, Danilovića koji će zakucati preko Sabonisa ili Perice Ognjenovića koji će driblati odbranu moćne Barse… Da li ste bili poslednji mohikanci?
- Sport je postao surova ekonomija i negativna selekcija na bazi novca. Tu je jako malo mesta patriotizmu i invetivnosti, nažalost.
Kada smo kod promena, sporta i politike, koji je vaš stav o suspenziji ruskih sportista sa Olimpijade, verujete li da je to urađeno na osnovu činjenica ili je u pitanju politička propaganda i represija „vlasnika sporta“?
- Eliminacija ruskih sportista, a naročito paraolipmpijaca je neprimeren, nesportski i neljudski čin potkovan čisto političkom konotacijom zarad omalovažavanja Rusije preko najveće sportske manifestacije. Jednom rečju, SRAMOTA. To nema nikakve veze ni sa sportom ni sa dopingom, već isključivo sa interesom, prestižom i politikom onih koji žele da sport sklone iza lično političkih ciljeva.
Neretki su vaši patriotski nastupi i izjave. Ipak, kako vidite Srbiju za deset godina?
- Ne vidim je bez Kosova i Metohije, jer bi to bilo telo bez duše.
Pošto smo se dotakli budućnosti, hajde malo da se i vratimo u prošlost. Kad se Vanja Grbić osvrne, iza sebe vidi medalje, pehare, priznanja… Ipak, ako bi morao izdvojiti jedan momenat…
- Onda bi taj momenat bez dileme bile Olimpijske igre u Sidneju pre šesnaest godina.
Izvor: NSPM, IN4S
